Дрога разара Црну Гору: И дјеца у канџама зависности

Упркос упозорењима домаћих и међународних истраживања о порасту злоупотребе дрога у Црној Гори, укључујући и све чешћу употребу међу основцима, у званичном Регистру наркоманије евидентирано је 750 особа које су се јавиле здравственим установама ради лијечења.

Од тог броја, чак 685 су мушкарци, а 65 жене. Најзаступљенија дрога је хероин, који чини готово цјелокупну структуру употребе, док су далеко мање заступљени кокаин и канабис. Забрињава податак да готово свака друга особа користи дрогу свакодневно.

Из Института за јавно здравље указују да је број пријављених случајева и даље недовољан, те да постоји проблем са квалитетом података. У многим пријавама недостају кључне информације, попут старости при првом узимању дроге, дужине употребе или података о здравственом стању. Као разлоге за то, здравствени радници наводе заштиту приватности пацијената и недостатак времена за вођење евиденције.

Посебан проблем представља и сам назив „Регистар наркоманије“, који код дијела медицинског особља ствара отпор, јер се доживљава као стигматизујући, па се користи као изговор за непријављивање. Такође, често није могуће прикупити све податке од пацијената, јер се многи јављају само ради прописивања терапије, без даљег упућивања.

Подаци показују да се хероин све мање користи инјектирањем, а све више ушмркавањем, што је постао доминантан начин употребе. Највећи број корисника је у старосној групи од 40 до 44 године, затим од 36 до 39 година, док су међу најмлађима забиљежени појединачни случајеви употребе канабиса и кокаина.

Ипак, подаци са терена указују на много озбиљнију слику. Истраживања показују да је сваки десети тинејџер у Црној Гори пробао неку дрогу прије 16. године, док је забрињавајуће да су и тринаестогодишњаци већ долазили у контакт са канабисом, екстазијем, амфетамином и кокаином. У односу на европски просјек, ови проценти су знатно већи.

Додатно, подаци европских истраживања показују да су најчешће коришћене супстанце канабис и кокаин, а корисници наводе да их узимају ради опуштања, дружења или забаве. Најчешћи образац остаје свакодневна употреба, што додатно указује на озбиљност проблема.

Иако је број регистрованих лица у порасту, надлежни упозоравају да стварно стање на терену знатно одступа и да је неопходно унаприједити евиденцију, али и систем превенције и лијечења зависности, пише „Дан“.