Од оптужнице до обуставе: Шта је остало од случаја "Мијајловић, Спичановић и други"?

Један од наводних вођа такозваног „Гранд клана“ Александар Мијајловић, бивши функционери тајне и јавне полиције Драго Спичановић, Владан Лазовић и Милован Павићевић, виша државна тужитељка Андријана Настић и бивши министар одбране Предраг Бошковић неће одговарати по оптужници Специјалног државног тужилаштва (СДТ), јер је Виши суд у Подгорици оцијенио да нема довољно доказа да су починили кривична дјела која им се стављају на терет.

Кривично вијеће Вишег суда је рјешењем од 8. септембра одлучило да нема мјеста оптужби по оптужници СДТ-а од 6. јула и обуставило кривични поступак у том случају.

Суд је, између осталог, закључио да у списима нема довољно доказа да је Мијајловић организовао криминалну организацију тако што је, ради остваривања криминалног плана, користећи комуникационе платформе Вајбер и Вотсап, лично ангажовао и у криминалну организацију укључио Бошковића, Спичановића, Лазовића, Павићевића и Настић, као и друга за сада неидентификована лица.

Нема довољно доказа, према оцјени суда, ни да им је Мијајловић одредио улоге и задатке, нити да су их они прихватили.

Кривично вијеће посебно се бавило оптужбама за злоупотребу службеног положаја, односно ставом СДТ-а да је Мијајловић на извршење тог кривичног дјела подстрекавао Спичановића, који се теретио да му је достављао податке којима располаже Управа полиције или који су прибављени током обављања полицијских послова.

Суд је, међутим, оцијенио да се само добијање таквих података не може подвести под појам материјалне или нематеријалне користи.

„Само посједовање одређених података, без њихове даље валоризације, не може представљати корист у смислу члана 416 КЗЦГ“, закључило је вијеће.

Према ставу суда, располагање таквим подацима могло би представљати привилегију уколико би их организатор криминалне организације употријебио или доставио трећем лицу које би на основу њих стекло неку корист, али за то у списима предмета нема доказа.

На сличан начин суд је резоновао и када је ријеч о Миловану Павићевићу, којем је СДТ оптужницом ставио на терет злоупотребу службеног положаја.

Кривично вијеће оцијенило је да би се у случајевима Спичановића и Павићевића, неприхватљиво широким тумачењем појма користи, њихова дисциплинска одговорност као службених лица проширила на кривичну одговорност, чиме би се, супротно начелу законитости, проширило биће кривичног дјела злоупотреба службеног положаја.

Суд је одбацио и оптужбе СДТ-а за одавање тајних података против Спичановића, Лазовића и Настић.

Вијеће је закључило да је ријеч о кривичном дјелу са бланкетном диспозицијом, која се допуњује одредбама Закона о тајности података као посебног закона.

Према члану 12 тог закона, како наводи суд, одавање података означених степеном тајности „Интерно“ не може проузроковати штетне посљедице по безбједност Црне Горе.

Због тога, према оцјени Вишег суда, не постоји ни основана сумња да су Спичановић, Лазовић и Настић починили по једно кривично дјело одавање тајних података које им је СДТ ставио на терет.

Исти став суд је заузео и у односу на још једно кривично дјело одавање тајних података које је оптужницом било стављено на терет Лазовићу.

Виши суд је на крају закључио да докази које је СДТ приложио уз оптужницу не оправдавају степен сумње неопходан да би предмет био изнијет на главни претрес.

„Код таквог чињеничног стања, по налажењу суда, докази приложени уз оптужницу не оправдавају онај степен сумње који је неопходан да би се једна кривична ствар изнијела на главни претрес“, наводи се у саопштењу.

Како нема довољно доказа за основану сумњу да су окривљени починили кривична дјела за која их СДТ терети, Виши суд је, позивајући се на члан 294 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку, обуставио кривични поступак против Мијајловића, Спичановића, Лазовића, Павићевића, Настић и Бошковића.

Суд и раније указивао на недостатке

Виши суд је и почетком јула вратио СДТ-у оптужницу против Мијајловића и осталих, тражећи да тужилаштво у року од три дана отклони недостатке.

Суд је тада указао да у оптужници није довољно одређено описано на који начин је извршено кривично дјело стварање криминалне организације, али и на недостатке у вези са појмом „користи“, као елементом кривичног дјела злоупотреба службеног положаја.

Вијеће је проблематизовало и оптужбе за одавање тајних података, указујући да је ријеч о кривичном дјелу са бланкетном диспозицијом и да је појам податка означеног степеном тајности „Интерно“ дефинисан Законом о тајности података, о чему СДТ, према тадашњој оцјени суда, није водио рачуна у чињеничном опису оптужнице.

СДТ је потом доставио исправљену оптужницу, али је Виши суд сада закључио да ни докази приложени уз њу не оправдавају степен сумње потребан да би предмет био изнијет на главни претрес.

СДТ: Одлука незаконита и опасна за Црну Гору

Специјално државно тужилаштво жалиће се против одлуке Вишег суда у Подгорици, саопштио је специјални тужилац Вукас Радоњић.

„Жалба ће бити изјављена у законском року, зато што сматрамо да је таква одлука незаконита. Супротна је доказима прикупљеним у истрази, који су у списима предмета, супротна је досадашњој судској пракси Вишег суда у Подгорици у истим и у истовјетним случајевима, и супротна је судској пракси у упоредном праву, односно судској пракси земаља окружења, па чак и судској пракси земаља Европске уније, ту прије свега мислим на Хрватску“, казао је Радоњић за РТЦГ.

Он тврди да је та одлука Вишег суда у Подгорици истовремено и опасна за Црну Гору.

„За њену безбједносну ситуацију, за правосуђе Црне Горе, јер се овом одлуком, између осталог, шаље порука да је кривично некажњиво када државни тужилац или полицијски службеник одаје другом неовлашћеном лицу податке до којих је дошао примјеном мјера тајног надзора, односно када полицијски службеник другом неовлашћеном лицу саопштава податке који су садржани у базама података Министарства унутрашњих послова и Управе полиције, дакле ради се о личним подацима грађана“.

Радоњић је истакао да ова одлука није изненадила СДТ.

Радовић двије седмице игнорисао питања

Предсједник Вишег суда Зоран Радовић више од двије седмице није одговарао на питања „Вијести“ о томе да ли је донијета одлука о оптужници Специјалног државног тужилаштва против једног од наводних вођа такозваног „Гранд клана“ и осталих.

За то вријеме, редакција је питања слала више пута, контактирала службу за односе са јавношћу и директно се обраћала предсједнику суда.

„Вијести“ су питања први пут послале 28. августа. Како одговор није стизао, новинарка је контактирала савјетницу за односе са јавношћу Вишег суда, која је саопштила да је на одмору до краја прве седмице септембра.

Међутим, ни након њеног повратка из Вишег суда није стигао одговор.

Када је 11. септембра одговорила на телефонски позив новинарке, савјетница је казала да први пут чује за питања послата још 28. августа и тврдила да електронску пошту на адреси на коју су упућена провјерава секретарица.

Инсистирала је да питања буду послата директно на њен мејл, а не на адресу са које „Вијести“ годинама добијају званичне одговоре Вишег суда.

Истог дана питања су послата предсједнику суда Зорану Радовићу.

Ни Радовић није одговорио.

Новинарка је потом поново затражила од службе за односе са јавношћу да прибави одговоре, указујући да није могла знати да адресу са које редакција годинама добија званичне одговоре Вишег суда наводно провјерава искључиво секретарица.

„С обзиром на то да од 28. августа до данас нијесам добила одговоре на питања упућена Вишем суду, најљубазније Вас молим да прибавите одговоре и доставите их редакцији. Нијесам била упозната са тим да на тој адреси електронске поште одговара искључиво секретарица, нити сам то могла знати, имајући у виду да годинама одговоре Вишег суда добијамо управо са те адресе. Због тога је било сасвим логично очекивати да пристиглу пошту прате и службеници задужени за односе са јавношћу, односно да питања буду прослијеђена надлежнима“, наведено је у мејлу.

Како одговора и даље није било, 15. септембра услиједило је ново обраћање. Овога пута питања су истовремено послата Радовићу, предсједници Специјалног одјељења Вишег суда Весни Ковачевић и савјетници за односе са јавношћу Марији Миловановић.

„Најљубазније Вас молим да се неко од Вас удостоји и коначно ми одговори на питања која сам први пут упутила 28. августа, а потом поновила 11. септембра“, наводи се у мејлу.

Новинарка је тада први пут у преписку укључила и Ковачевић, објашњавајући да јој се раније није обраћала, али да очекује да ће, као предсједница Специјалног одјељења, помоћи да редакција коначно добије одговоре.

„Извињавам се што у ову преписку укључујем госпођу Ковачевић, којој се овим поводом до сада нијесам обраћала, али имајући у виду да је предсједница Специјалног одјељења Вишег суда, вјерујем да ће макар она прочитати мејл и помоћи да након више од двије седмице добијем одговоре на постављена питања.

Уколико Виши суд из било којег разлога не намјерава да одговори на питања, молим да ме и о томе обавијестите најкасније сјутра, до краја радног времена“, написала је новинарка.

Тек након више од двије седмице, вишеструког слања питања и директног обраћања челницима суда, из Вишег суда стигао је мејл.

Одговори на питања, међутим, нијесу.

Савјетница за односе са јавношћу Марија Миловановић обавијестила је „Вијести“ само да је одлука у предмету Квсо.бр.7/26 донијета и да је обавјештење објављено на интернет страници суда.

("Вијести")