Док сам улазио у авион Ер Србија присетио сам се незаборавних тренутака које сам доживео у Турској, на мом првом одласку, где сам био учесник, такође, једног међународног поетског фестивала. То је било једно чаробно место на Средоземном мору. Нисам био спреман за такву лепоту јер су се у мени сударале предрасуде и нисам знао шта ме чека. Али људи, песници из разних делова света, као и ја сам, понели су оно најдрагоценије што човек може да понесе: Љубав и разна пријатељства.
Цариград,односно Истанбул, је огроман град који се простире километрима на европском и азијском континенту. Све је у мени пулсирало у сусрету са непознатим…
Када је пилот објаснио руту лета и да ћемо прелетети Пловдив посматрао сам непрегледне тракијске шуме све до самог новог аеродрома на северу Цариграда. Аеродром је огроман и стално се дограђује, модеран са хиљаду реклама, обавештења и са веома мало униформисаних лица. Прво шта сам морао да урадим после преласка пасошке контроле, која је трајала, десетак секунди, јесте да оспособим вотсап на телефону како бих ступио у контакт са људима који ме чекају на аеродрому. Једна девојка ми је у томе помогла: на специјалном апарату скенирате пасош, изађе вам шестоцифрени број којег унесете као лозинку и вотсап се отвори…
Кренули смо за Картел, део Цариграда на азијској страни, аутопутем за Анкару. Аутопут са четри траке на свакој страни омогућава да се вози без застоја. У Турској максимална брзина је 140 км. С времена на време погледам на брзиномер. Са уласком у град настају проблеми. Невероватно пуно аутомобила, мотоциклиста, разносача који јуре… после седамдесет и нешто километара стижемо до циља: хотел Гранд Мира или Грандмира.
После смештаја имам довољно времена за глуварење: обилазим самопослуге, пиљаре, разгледам продавнице и упоређујем цене. У Турској се за 1€ добија 55,5 турских лира. Бензин 95 октана кошта 75 тл.
Хлеб у облику погаче 20тл, кромпир од 30-40, шаргарепа 25, карфиол 50… маслиново уље од 6-10€ и већином је паковано у пластичним флашама од литре и канистерима од 3-5 лит… продавнице су им испуњене немачком робом: хемија, чоколаде…изненадио сам се ценама бадема и ораха преко 20€!
После обиласка једног гробља спуштам се до обале Мраморног мора. Као и код нас људи седе у кафеима уз разговор, шетају великом пешачком и бициклистичком стазом уз саму обалу, неки џогирају…На супротној обали је неколико острва и трајекти су нон-стоп у покрету.
Један младић ми каже да се највеће острво преко пута зове Бик ако сам добро разумео. Иначе мало ко говори енглески или немачки, или скоро нико. Људи су предусретљиви одмах отварају телефон како би вам помогли да стигнете до одредишта. Пролазим кроз узане сокаке где се још назиру старе куће које још не руше. У двориштима тих заборављених кућа расту шипкови, мушмуле, смокве, мурве, дуње…
Иначе је овај део Цариграда огромно градилиште: руше се цели блокови и граде модерне футуристичке зграде. Ту и тамо преживљавају готово заборављени занати: обућари, кројачи, продавци вуне…
Тражим мењачницу јер банке не мењају новац...
Пролазим поред неколико рибарница: сардела кошта 200тл са могућношћу да вам је на лицу места спреме. На тезгама дивљи бранцин и орада као и товљени, лосос… већ сам уморан, толико сати је прошло, купујем неко бело грожђе (45тл) и враћам се у хотел.
(Наставиће се)
.jpg)
