ПИШЕ: Игор Ремс
Правда је спора али достижна. И сам нисам веровао да ће се ово догодити, да јутрос као главна вест на свим црногорским on line порталима није осванула вест „СПО још претреса имовину Петра Ивановића...“ Чак и хрватски "Индекс" пише "У Црној Гори ухићена двојица бивших министара пољопривреде".
Како је настала прича о петку 13.?
Многима 13. представља време када би најрадије остали у кревету или барем код куће. Иако некима ово можда делује као глупост, најнесрећнији број многих цивилизација у комбинацији са петим даном у недељи, сваке године улива страх у кости милионима људи широм света.
Порекло веровања у несрећу повезану са овим даном до данас није прецизно разјашњено. Легенда вероватно потиче још из библијских времена јер је тринаести гост на Последњој вечери, Јуда, издао Исуса, касније, разапет баш у петак. Такође, наводно су Адам и Ева управо на тај дан убрали јабуку која их је заувек истерала из Раја.
Слично веровање постоји и у нордијској митологији, јер је на једно весеље упао тринаести гост, опаки бог Локи, који је организовао убиство бога весеља Балдера, након чега је Земљом завладала тама.
Још библијских догађаја везује се за овај “баксузни дан”, када је, према легенди, почео Велики потоп, обустављена је изградња Вавилонске куле, а и Каин је, наводно, баш једног петка 13. убио Авеља.
Шта о петку 13. каже документована историја?
Што се документоване историје тиче, на петак 13. октобра 1307. године, француски краљ Филип IV Лепи и папа почели су коначни обрачун са темпларима. Они су истовремено ухапшени, мучени због јереси и на крају погубљени, а ред је ускоро престао да постоји.
И данас је у питању једна од најпопуларнијих фобија стручног назива параскаведекатриафобије или фригатрискаидекафобија. Процењује се да од ње у свету пати око 21 милион људи.
Из личног искуства знам да многе low cost компаније када се намести 13. и још петак дају невероватне попусте а једном приликом сам путовао чак бесплатно, карта је коштала 0,00€!
Бивши министар пољопривреде Александар Стијовић, сва непочинства илустровао је примером посланика ДПС Петра Ивановића, саветника председника Црне Горе Мила Ђукановића за економију, осумњиченог у афери "Абу Даби фонд" и ненаменској расподели кредита у узносу од 50 милиона долара.
Стијовић наводи да је 23. септембра 2013.године, министар пољопривреде Петар Ивановић, у истом дану обишао седам држава и једну непознату локацију и узео дневнице у износу од 5.500 евра, што је за 500 евра мање од просечне годишње плате у Црној Гори! А тог дана ишао је у Нови Сад, Француску, на непознату локацију, у Украјину, Хрватску, Велику Британију, Шпанију и Немачку.
За Нови Сад је узео дневницу 398 евра, за Француску 2.066 евра, за непознату локацију 144 евра, Украјину 134 евра, Велику Британију 1.274, Шпанију 930 и Немачку 578 евра!
Винарији чији је формални власник мајка Петра Ивановића, Министарство пољопривреде је кроз пројекте кредитирало средства у износу од 2,5 милиона евра.
Шта мене везује уз име Петра Ивановића?
Када је мој син дипломирао на пољопривредном факултету у Београду (дипломски рад „Стара маслина“, 2009.), у разговору са мојом тетком др Ксенијом Мирановић,одлучено је да обавезно упише постдипломске студије. Њен предлог је био Италија где је небројено пута била и имала изванредне пријатеље и контакте. Мој син је хтео да постдипломске студије настави у Кордоби, Шпанија, ако их већ уписује.
Предати су сви тражени папири у датом року али по истеку конкурса нисмо добили никакав одговор. Позвана је шпанска амбасада где је речено да су папири послаати Министарству пољопривреде и да се чекао само параф министра Петра Ивановића.
Шта је било са папирима мога сина?
Папири мога сина завршили су у ладици секретарице која је требала министру да их да на параф и одмах пошаље назад за Шпанију. Касније смо чули, да ли се звала Марија Кнежевић?, да је министар био суспендовао када се вратио из Шпаније где је због овог случаја избријан без сапуна и воде.
Када је Ксенија за ово чула, већ на умору, каже мени да јој додам адресар из њене ташне. Телефоном зове универзитетског проф. К. Пућија из Перуђе и објашњава му цео догађај...
Професор Пући каже да не зна шта не би за њу урадио али конкурс је прошао и он је једноставно немоћан. Добро, каже Ксенија, пробај све што је могуће.
Проф. Пући зове два дана касније и каже да га је уписао али да документацију морамо да пошаљемо у најкраћем року. И овом приликом желим да се захвалим г-дину Миодрагу Ћакију Лекићу који је био у комуникацији са проф. Пућијем, тако да смо успели да у најкраћем року пошаљемо сву потребну документацију.
Син ме позвао 2011. да дођем у Перуђу када је требао да магистрира ( на преради комине од маслине). Проф. Пући је рекао да ће му бити највећа част да може да угости сестрића г-ђе Ксеније Мирановић. Тако сам недељу дана био гост код проф. Пућија који је са таквим уважавањем, поштовањем и љубављу говорио о Ксенији да ми је све то деловало нестварно, да су се моје очи пуниле сузама.
После магистратуре син је позван у Мадрид (IOC) где је радио шест месеци а онда га је шпанска влада стипендирала да заврши за експерта за маслиново уље на универзитету у Хаену која је трајала четри месеца.
Када је све то завршено враћа се у земљу и државни испит одрађује у "Плантажама". Са професорком факултета др Биљаном Лазовић посећују министра Ивановића где професорка лобира да се мој син запосли при министраству, факултету, лабораторији... Потенција да је писмен на рачунару, да говори енглески, италијански и шпански...и ништа, министар је био потпуно незаинтересован а мој син је још увек без сталног запослења.
Надам се да ово неће бити још један прекинути поступак, да Петар Иваановић изађе као слободан човек, услед „недостатка доказа“ и да ће још Црна Гора морати да му плаћа пенале!
Можда његов СМЕХ говори све?
Ut sementem feceris, ita metes.
Фото: Филип Филиповић (Адриа)