Милан Кнежевић и политика дате ријечи: Поуке из сукоба који потреса већину

ПИШЕ: Мићо Лутовац

Политичка сцена у Црној Гори посљедњих дана свједочи једном од најозбиљнијих сукоба унутар доскорашње парламентарне већине. Полемика између Јелене Боровинић Бојовић и Демократске народне партије није настала преко ноћи, нити је ријеч о обичном политичком неспоразуму. Напротив, она је оголила дубље проблеме, различита виђења политичке лојалности и све веће подјеле међу онима који су годинама заједно наступали против бившег режима.

Све је додатно ескалирало након дешавања у Подгорици и промјена у градској власти. Из ДНП-а су оцијенили да су потези Јелене Боровинић Бојовић и дијела њених савезника довели до нарушавања односа унутар већине која је управљала Главним градом. Са друге стране, Боровинић Бојовић је узвратила тврдњама да су поједине одлуке ДНП-а представљале одступање од политике коју су заједнички заступали након 30. августа.

Услиједила је серија оштрих саопштења.

Из Демократске народне партије поручено је да је некадашња предсједница Скупштине Главног града показала „политички заборав“, подсјећајући јавност да је управо та странка била један од њених најснажнијих политичких ослонаца. Посебно су нагласили да никада није била члан ДНП-а, али да јој то није сметало да добије њихову безрезервну подршку за више важних функција.

Портпаролка ДНП-а Јована Тодоровић поручила је да је странка стала иза Јелене Боровинић Бојовић када је бирана за министарку здравља, да је подржавала њене кандидатуре на изборима и да је значајне ресурсе усмјерила у њене политичке кампање. Из ДНП-а су саопштили да данас не би ни дошло до овакве полемике да Боровинић Бојовић није, како тврде, оптужила ту партију за политичку издају.

Одговор Јелене Боровинић Бојовић био је подједнако оштар. Она је одбацила наводе ДНП-а и поручила да се не препознаје у квалификацијама које јој се упућују. У више јавних наступа указала је да су се политичке околности промијениле и да су поједине одлуке које су долазиле из ДНП-а допринијеле кризи у Подгорици. Такође је поручила да не жели да учествује у даљем размјењивању увреда и оптужби.

Умјесто смиривања ситуације, услиједио је нови одговор ДНП-а.

Тодоровићева је поручила да лидер њене странке Милан Кнежевић нема намјеру да се лично укључује у расправу јер за то, како је навела, не постоје ни аргументи ни основ. Истовремено је оцијенила да је цијела полемика покренута због амбиције Јелене Боровинић Бојовић да добије функцију потпредсједнице Владе. У саопштењу је наведено да је ДНП годинама показивао повјерење према њој, док се данас та подршка покушава релативизовати и представити другачије него што је била.

Управо ту долазимо до суштинског питања које надживљава дневнополитичке сукобе.

Тешко је данас пронаћи политички субјект који је више стао иза Јелене Боровинић Бојовић него што је то учинио ДНП. Иако никада није била члан те странке, добила је снажну и безрезервну подршку њеног руководства и чланства. Подржана је за министарку здравља у историјској Влади након 30. августа, потом као једно од најпрепознатљивијих лица коалиције, а на крају и као предсједница Скупштине Главног града Подгорице.

Управо ту лежи кључна политичка чињеница коју је тешко оспорити – ДНП није гледао страначку књижицу када је подржавао Јелену Боровинић Бојовић. Подржавао је личност за коју је вјеровао да може допринијети заједничкој борби и политичким циљевима већине настале након пада ДПС-а.

Истовремено, мало ко може заборавити и чињеницу да је њен супруг, професор Драган Бојовић, политички афирмисан управо кроз редове Демократске народне партије. Као посланик ДНП-а добио је прилику да представља грађане у парламенту. Када је странка донијела одлуку да напусти Владу Црне Горе, Бојовић није пратио одлуку политичке организације преко које је изабран, већ је задржао посланички мандат и наставио политички пут ван ДНП-а.

Управо због таквих примјера, актуелна полемика добија шири контекст. Јер политика није само питање функција, већ и питање односа према ријечи, према људима и према организацијама које су некоме указале повјерење.

Зато се у читавој причи неминовно намеће име Милана Кнежевића.

Без обзира на то да ли се неко слаже са његовим политичким ставовима или не, тешко му се може оспорити једна особина – досљедност. Током читаве политичке каријере остао је везан за исте политичке идеје, исте савезнике и исте принципе. Био је међу најистакнутијим личностима отпора бившем режиму, пролазио кроз судске процесе, политичке притиске и медијске кампање, али није мијењао политичке ставове у зависности од тренутне користи.

У времену када политичка сцена све више личи на берзу функција, Кнежевић остаје један од ријетких политичара који јавно саопшти оно што мисли и који је спреман да због изговорене ријечи сноси политичке посљедице.

Зато се данашња полемика може посматрати и као судар два приступа политици.

С једне стране налази се концепт у којем су функције често важније од организација које су их омогућиле. Са друге стране је концепт који заступа ДНП – да странка, програм и дата ријеч морају бити изнад личних амбиција.

Можда ће се политичке околности мијењати, савези настајати и нестајати, али једна ствар остаје трајно записана у политичкој историји савремене Црне Горе: када Јелена Боровинић Бојовић није имала страначку инфраструктуру, није имала сопствену политичку организацију и није имала политичку снагу коју данас посједује, међу првима који су јој пружили руку био је управо ДНП.

Политика може опростити много тога. Али заборав најчешће никада није добра препорука за будућност.