HIC RHODUS, HIC SALTA: Разарање Народне библиотеке

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

Током целе наше историје, суочени смо са непријатељима који се  по правилу баве прво уништавањем отуђењем и забраном наше културне баштине,историје,писма, вере...
 
Пре 85 година 6.АПРИЛА 1941 године почетком II светског рата при бомбардовању Београда зграда Народне библиотеке у Београду је прва бомбардована и то по личном наређењу Адолфа Хитлера. Адолф Хитлер је бомбардовање поверио генералу Александру Леру, који је пре тога успешно до темеља сравнио Варшаву. У истражном поступку, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер дао наређење за потпуно уништење Народне Библиотеке у Београду. 

Приликом суђења Александар Лер је рекао:

„У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку!” На питање зашто Народну библиотеку, одговорио је: 
„Зато што се у библиотеци чува културни идентитет Србског народа.”

Библиотека је први пут бомбардована од стране Немаца током Првог великог рата 1914. и 1915. године у том периоду је библиотека три пута евакуисана када је уништен већи део књижног фонда, али је значајан број књига спашен управо измештањем библиотеке широм земље.
Како је библиотека уништена у Првом великом светском рату, 1920. године одлучено је да се она пресели у до тада пословну велелепну зграду на Косанчићевом венцу број 12  познатог индустријалца и филантропа Милана Вапе. 
Велелепно здање Библиотеке отворено је за јавност 1925 године.

У својству команданта немачке 4. ваздушне флоте Лер је 31. марта 1941. издао својим трупама наређење у којем је као један од основних циљева било означено „рушење Београда нападом главних снага”. За напад на југословенску престоницу одредио је седам ваздухопловних пукова, опремљених двомоторним бомбардерима „дорније”, „јункерс” и „хенкел”, два пука обрушавајућих бомбардера „штука”, као и четири пука ловаца „месершмит”. У нападу је било ангажовано 205 бомбардера, више од стотину „штука” и 160 ловаца.

У Леровом наређењу од 31. марта утврђен је и процентуални однос разорних и запаљивих бомби које је требало користити. Тако су бомбардери током првог јутарњег напада 6. априла носили између 60 и 75 одсто разорних бомби различите тежине, као и мине од 1.000 килограма – немачко тајно оружје, до тада веома ретко коришћено. Проценат запаљивих бомби различитих типова у првом нападу износио је између 25 и 40 одсто, а у поподневном нападу 40 одсто експлозивних и 60 запаљивих пројектила. Намера је била јасна – у Београду је требало изазвати што више великих пожара због додатног разарања града и навођења током планираних ноћних напада из ваздуха.

На предлог свог министра пропаганде Гебелса, Хитлер је одобрио да знак за почетак напада за бомбардовање Београда буде „Марш принца Ојгена (Еугена)”.
Звуци марша емитовани су преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године.

У рано јутро, у недељу 6. априла 1941. године, током напада запаљивим гранатама погођена је прво зграда Српске Народне Библиотеке на Косанчићевом венцу 12 и заувек је уништено непроцењиво културно благо Србије. 
Зграда је горела два дана. Уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилских рукописа и повеља од XII до XVII века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, као и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије. 

Уништене су личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика. Нестали су сви инвентари и каталози Народне библиотеке. Уништене су књиге на више језика које су покривале период од неколико хиљада година. Бомбардовање  Народне библиотеке у Београду је највећи злочин над културном баштином у Другом светском рату.
Првог дана ваздушних напада на Београд бачено је укупно 218,5 тона експлозива, а током вишедневног бомбардовања страдао је 2.271 житељ престонице.

Потпуно су уништена 682 објекта, међу њима и здање Народне библиотеке Србије. Знатно је оштећен 1.601 објекат, док је 6.829 грађевина оштећено у мањој мери. Страдало је око 50 одсто стамбеног фонда, знатно су оштећене електрична, водоводна, канализациона и телефонска мрежа. Само током 6. априла град је напустило око 150.000 становника, скоро половина укупне популације која је тада бројала око 350.000 људи. Стога је Београд наредног дана одавао утисак разорене и пусте вароши.

По свим карактеристикама, као и по стравичним последицама, ваздушни напад на Београд представљао је ратни злочин против цивилног становништва, материјалних добара и културне баштине.

Разарањем објекта Народне библиотеке Србије уништен је скоро читав национални фонд који је почетком 1941. обухватао око 354.000 наслова монографских публикација у око 500.000 свезака, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига, око 6.260 бројева часописа и новина, око 3.770 писама и 1.447 јединица картографског материјала, графика и фотографија. Од уништења  спашено је Житије и Збирка музикалија, затим
необичним сплетом историјских околности, спасени су „Зборник житија таха-монаха Марка”, из друге половине 14. века, као и комплетна Збирка музикалија Народне библиотеке Србије. Тог кобног дана Зборник се налазио у академској позајмици Српском семинару у Капетан-Мишином здању, а Збирка музикалија у библиотеци Музичке академије, која је почела с радом у новембру 1937. године.

Иако је поступајући према плану Народне библиотека за случај рата, њен управник Драгослав Илић најдрагоценији материјал спремио за транспорт још 1. априла 1941. године, у наредним данима обавештен је од стране Министарства просвете да се евакуација неће реализовати, због техничких немогућности?

Шта се стварно десило и зашто није стигла наредба још увек нема одговора на ово питање или је издаја била закорачила у све сегменте предратног друштва а по овоме шта се данас одиграва издаја се само наставља.

 Приредио: Игор Ремс