ПИШЕ: Миленко Јовановић
Немогуће је одољети. Немогуће је не подсјетити се. Недавно је у рафинираној теолошкој радионици потпредсједника Владе Црне Горе, др Филипа Ивановића, коначно објављено оно што ни Свети Сава није знао: свака епархија Српске православне цркве је заправо једна мала, весела, самоуправна Црква. Без патријарха, без хијерархије, али с много маште.
Чули смо већ, по Ивановићу, митрополит Јоаникије је поглавар СПЦ у Црној Гори. А патријарх Порфирије — па он је нешто као гостујући професор у Цркви којој није надређен, него само наиђе кад га позову. Или кад треба да се нешто потпише, као онај Уговор што је тако невјешто срушио бројне илузије из филма “Црна Гора као независна црквена реалност”.
Али, ето, који је сад митрополит поглавар Српске православне цркве у Црној Гори, пребодобни Филип(иј)е?
Да ли је Методије - епископ будимљанско-никшићки, новоизабрани митрополит? Сабор СПЦ му је додијелио титулу. Звучи незгодно, знам. Јер ако ћемо по твојој новој црквеној геополитици — он би сад требао да буде митрополит митрополита, јербо покрива више територије унутар Црне Горе. Или, да кажемо црквено-војничким рјечником: постаје “командант територијално значајнијег фронта”.
Чекај, шта сад? Да ли се владика Јоаникије наљутио? Да ли ће сазвати ванредну сједницу „Синода Црне Горе“ коју, према теби, Филип(иј)е води сам са собом? Или ће пак, по узору на твоју изјаву у Бриселу, и владика Методије добити своју малу, симпатичну, аутономну црквену државицу — Црквену кнежевину Никшић и Шавник?
Твој коментар пред европарламентарцима је, признаћеш, био сјајан покушај да се прода магла на килограме, а богословље на граме. Замисли ту сцену: Сокол из Хрватске ти добацује да се „поглавар СПЦ у Црној Гори“ нашао с Путином, а ти — храбро, државнички — одговараш да није! Не, не, Филип (иј)е! То је патријарх! А у Црној Гори, пази сад, поглавар је владика Јоаникије. Како ли само нисмо до сад знали?
Дакле, да резимирамо:
– Порфирије није поглавар, јер није из Бањана.
– Јоаникије је, јер јесте.
– Методије сад постаје митрополит, али се не рачуна.
– А свака епархија је независна, осим кад није.
– Патријарх иде у Москву, али као туриста.
– А Јоаникије није ишао, дакле није крив.
Генијално, Филип(иј)е. Академски. Богословски. Европски.
Сабор СПЦ, наравно, није разумио твоју револуцију. Они тамо још живе у старим временима — у доба кад је Патријарх био врх Цркве, а не неки „страни агент“ са београдским акцентом. Чак су и Методију дали митрополитску титулу без да су те питали. Замисли! Као да Црна Гора није кодификована у уставу СПЦ као нешто посебно. А теби нико ни епархију није понудио. Срам их било!
Па још и онај проклети Предањски канон — у којем се јасно наводи да је Патријарх духовни отац цијеле Цркве — замисли, и у Црној Гори. Још мало па ће написати да је и Тројичиндан заједнички празник, а не локална манифестација са крофнама и ЛГБТ перформансом.
Него, Филипе, имам једно пастирско питање: ако си већ формирао у глави нову црквену архитектуру, хоћеш ли нам можда открити ко је Поглавар у Пљевљима? Или да чекаш да Синод формира жири за избор? Можда га понудимо у пакету са туристичком понудом — „Два митрополита и један поглавар за цијену од једне самоуправне епархије!“
Не замјери, али бојим се да ћеш на крају остати познат по једном — да си као потпредсједник Владе први човјек у историји који је успио да у истој реченици и промијени канон и збуни патријарха. Није мала ствар.
И зато, ево искреног предлога: ако већ дијелиш функције, звања и надлежности, не буди шкрт. Ја бих, рецимо, нескромно, пристао на титулу “поглавар колумнистичке архиепархије Медијско-иронијске”, а ти остани оно што си био и остао — архимагистар са специјализацијом из надриканонологије.
Праштај ако је иронија јака, али кад си ти у питању — лако падне на душу.
