Теодора Остојић поднијела оставку: „Не желим да будем дио распарчавања Барске пловидбе“

Теодора Остојић поднијела је оставку на мјесто члана Одбора директора Барске пловидбе АД Бар, саопштавајући да не жели да чека сједницу Скупштине акционара на којој би био изабран нови сазив овог тијела.

Она је навела да до промјена у Одбору свакако долази „након неслагања појединих чланова са начином на који је Министарство поморства планирало будућност ове компаније“, али је одлучила да сама иступи.

„Моја одлука да више ни минут не будем дио Одбора директора произилази из данашње одлуке Владе Црне Горе о усвајању Меморандума са Faminas Investment групом“, истакла је Остојић, додајући да је то и резултат вишемјесечног неслагања са радом Министарства поморства и извршног менаџмента компаније.

Остојић наглашава да је поносна што је са колегама успјела да заустави одређене, како каже, штетне одлуке у оквиру надлежности Одбора директора, али упозорава да потписивање спорног меморандума сада улази у завршну фазу.

„Више је него извјесно да ће овај, по свим питањима спорни Меморандум о разумијевању, бити потписан и тим чином ће постојање Барске пловидбе у њеном изворном облику бити доведено у питање“, поручила је она.

Према њеним ријечима, документ који се представља као необавезујући, у суштини предвиђа значајна права за инвеститора, укључујући право вета на одлуке државе и избор генералног менаџера компаније.

Посебно је истакла да не жели да буде дио процеса који, како наводи, води ка „распарчавању и крчмљењу поморске компаније коју су градили грађани Бара и хиљаде помораца“.

„Не желим, као неко ко је рођен и већину живота провео у Бару, ни једног јединог момента бити укључена у такав процес“, нагласила је Остојић, уз поруку да грађани неће остати нијеми посматрачи.

Она је у завршници упутила и оштру поруку доносиоцима одлука: „Заборавите на то да ћете распродавати Црну Гору као да вам је остала у насљедство“.

Овај потез прокоментарисала је и Радинка Ћинћур, независна посланица у Скупштини Црне Горе из Бара, која је поручила:

„Оно чега смо се бојали, Барска пловидба доживљава судбину Црногорске пловидбе! Да ли ће барски поморци, зарад интереса корумпираног менаџмента и министра, а уз помоћ и мањинских акционара, међу којима су најмање грађани Бара, мирно гледати уништавање и посљедњих бродова и наде да ће опет запловити под црногорском заставом?“

Скупштина 6. априла

Ванредна Скупштина акционара „Барске пловидбе“ АД Бар заказана је за 6. април, а Влада Црне Горе већ је предложила нови састав Одбора директора ове компаније.За чланове Одбора кандидовани су Марко Мараш, Љубиша Тадић, Самир Шабазовић и Мирјана Дацић.

Поред тога, Влада је одредила и Анта Станишића за пуномоћника, односно представника државног капитала на предстојећој ванредној Скупштини акционара.

Промјене у управљачкој структури долазе у осјетљивом тренутку за компанију, уочи могућег потписивања Меморандума о разумијевању са инвеститором „Faminas Investment Group“ из Уједињених Арапских Емирата, који је већ изазвао бројне полемике у јавности.

Према ранијим најавама, до сарадње са овом компанијом могло би доћи након што се стекну формално-правни услови, а разговори су вођени још у новембру прошле године, када су се министар поморства Филип Радуловић, државни секретар Павле Трипковић и извршни директор Борис Михаиловић састали са представницима инвеститора.

Меморандум, који је Министарство поморства припремило почетком марта, предвиђа да у случају куповине 22 одсто акција „Барске пловидбе“, инвеститор добије значајна управљачка права, укључујући право вета на кључне одлуке, могућност предлагања извршног директора и ревизора, као и мјесто у Одбору директора. Истовремено, инвеститор би имао обавезу да купи два брода.

Ипак, из Министарства финансија Црне Горе раније је указано да је, због власничке структуре компаније, неопходно прибавити мишљења Скупштине акционара, Савјета за приватизацију и Министарства економског развоја.

Додатну тежину читавој ситуацији даје и чињеница да је држава већински власник „Барске пловидбе“, са укупно 52 одсто капитала. Унутар тог пакета, Влади припада 18,63 одсто, Развојној банци 16,16 одсто, Фонду ПИО 12,83 одсто, а Заводу за запошљавање 4,28 одсто. Преостале акције налазе се у рукама физичких лица (36,18 одсто), правних лица (2,76 одсто), док је 9,16 одсто на кастоди рачунима код банака.

Све ово указује да ће предстојећа ванредна Скупштина бити кључна за даљи правац развоја компаније, али и за однос државе према стратешким ресурсима у поморском сектору.