Ћирилица Latinica
05.07.2025.
Колумне

Владике против партијске истине

Аутор: Редакција 35 Оставите коментар

ПИШЕ: Јован Пламенац

Црногорски комунисти у демократском дресу ових дана интензивно манифестују своју стару навику, штовише стечено право, да бију свезаног. У изјавама двојице владика уочили су опасност за своју бруталном силом успостављену партијску истину и сунули су као стршљени којима је повријеђено гнијездо

Почело је тако што је 3. маја архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије у бесједи приликом богослужења којим је началствовао у новој цркви Преображења Господњег у селу Разбој код Српца, у Лијевче Пољу у Републици Српској, поменувши Тринаестојулски устанак црногорског народа, рекао: „…главне личности тог устанка су били људи које данас овдје помињемо. Наравно, официри краљевске Југословенске војске у отаџбини, а истакнута личност међу њима по своме јунаштву и по непобједивом карактеру био је Павле Ђуришић кога помињемо као првог…“

У страху од комуниста, чије злочине је црногорски народ већ био окусио, у мају 1945. године митрополит Јоаникије Липовац се са више десетина свештеника, народом и припадницима Југословенске војске у отаџбини у збјегу упутио ка Словенији. Намјеравали су да се предају енглеској војсци у Аустрији. Према свједочењима, митрополит Јоаникије је управо у Разбоју одслужио своју посљедњу Литургију. Њега су комунисти ухватили у Словенији и, без суђења, убили у Букуљи, код Аранђеловца, 17. јуна 1945. године. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве канонизовао га је 1999. године и уписао у Диптих светих као Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског.

Литургија у Разбоју 3. јуна одслужена је у склопу обиљежавања осамдесете годишњице страдања црногорског народа у збјегу. Претходног дана, 2. јуна, митрополит Јоаникије одслужио је Литургију и помен жртвама рата у западној Славонији 1991-1995. у храму Светог великомученика Димитрија у Окучанима и на брду Шибови изнад Бањалуке помен војницима Југословенске војске у Отаџбини, углавном из Црне Горе и Херцеговине, које су, након што су их заробили, побили комунисти.

У Недјељу Свих светих, 15. јуна, архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уз саслужење митрополита будимљанско-никшићког Методија и епископâ пакрачко-славонског Јована и буеносајреског и јужно-централноамеричког и администратора Митрополије загребачко-љубљанске Кирила, одслужио је Литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани. Овом литургијском сабрању присуствовали су предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, потпредсједник Владе Црне Горе Будимир Алексић, министар Славен Радуновић, Дејан Ђуровић и још неколико посланика Скупштине Црне Горе, словеначки званичници, потомци убијених… Литургију је преносио Први програм Телевизије Словенија.

Након Литургије, у Парку сјећања у Камнишкој Бистрици, испред Спомен-капеле посвећене свештеномученику Јоаникију и са њим пострадалим свештеномученицима и мученицима, четворица епископа одслужили су парастос.

Претходног дана, у суботу 14. јуна, у препуној сали овдашњег парохијског дома представљене су двије тек објављене књиге: зборник текстова са научног скупа „Страдални пут – од Везировог до Зиданог моста“ који је издала Митрополија црногорско-приморска и „Каиновски злочин – од Везировог до Зиданог моста“ протојереја-ставрофора Велибора Џомића коју је издала Црквена општина Љубљана. Научним скупом „Страдални пут – од Везировог до Зиданог моста“ који је одржан у Подгорици 10. децембра 2024. године у ствари је и започето обиљежавање осамдесете годишњице страдања црногорског народа од комуниста у прољеће 1945. године.

Удружење „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из Будве, са протојејем Предрагом Шћепановићем, сваке године организује одлазак у Камнишку Бистрицу, гдје је само у једној од више гробница затрпано око 3.500 комунистичких жртава које су у збијегу из Црне Горе покушали да спас нађу код енглеске војске у Аустрији. Један дио њих докопао се Аустрије, али Енглези су их вратили џелатима. Удружење је овдје подигло спомен-капелу посвећену Светом свештеномученику Јоаникију Црногорском и са њим пострадалим свештеномученицима и мученицима, коју су 13. јуна 2015. године освештали митрополит Амфилохије и тадашњи мирополит загребачко-љубљански, садашњи патријарх српски, Порфирије.

Први парастос у Камнишкој Бистрици одслужили су 2006. године митрополит Амфилохије и тада епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Удружење „Открићемо истину – Душан Никлановић“ до данас је сабрало 5.224 имена убијених у црногорском збјегу 1945. године, док су Тадија Бошковић и Милош Војиновић дошли до око 12.000 имена која су објавили у књизи „Одступница – зли плодови титоистичког братоубилаштва“.

Провале гњева

Бесједа митрополита Јоаникија у Разбоју 3. маја у којој је поменуо Павла Ђуришића у Црној Гори је изазвала провалу гњева: у мејнстрим медијима, невладиним организацијама, политичким партијама… Недјељу дана потом, 20. маја, директорице Акције за људска права, Центра за женска права, Центра за грађанско образовање и Центра за демократију и људска права: Теа Горјанц Прелевић, Маја Раичевић, Далиборка Уљаревић и Невенка Вуксановић поднијеле су тужбу против митрополита Јоаникија. Придружили су им се извршни директор Антифашиста Цетиња Филип Кузман, Милица Ковачевић из Центра за демократску транзицију и предсједник Удружења професора историје Милош Вуксановић. Тужилаштво је оцијенило да у Митрополитовој бесједи нема елемената кривичног дјела.

Нови пљусак ове црногорске варијанте антифашизма грунуо је након бесједе архиепископа и митрополита будимљанско-никшићког Методија у манастиру Подмалинско на Задушнице, 7. јуна. Он је након Литургији одслужио парастос убијеним припадницима Прве и Друге дурмиторске четничке бригаде, те генералу Драгољубу Михаиловићу и другим пострадалим припадницима Југословенске војске у отаџбини.

Из Митрополитове подуже бесједе таргетиране су, и обрађене, његове ријечи да од Другог свјетског рата „царује та титоистичко-усташка коалиција која гази и убија и највећи геноцид прави над српским народом“ и да су Драгољуб Михаиловић, Павле Ђуришић и други са њима „први герилци у поробљеној Европи. Први је Драгољуб против фашиста и нациста устао, послије су лажима запретане све те истине о њима и њиховом животу, подвигу, њиховој трагедији, драми кроз коју су пролазили, а заједно с њима цјелокупни наш народ.“ У Вишем државном тужилаштву у Бијелом Пољу формиран је предмет поводом ових јавно изречених ријечи митрополита Методија.

 Раскошни злочин

Ставови митрополитâ Јоаникија и Методија о младом школованом официру Павлу Ђуришићу, који је почетком инвазије наци-фашистичке коалиције на Југославију у априлу 1941. године унапријеђен у чин капетана прве класе, и уопште Југословенској војсци у отаџбини под вођством ђенерала Драгољуба Михаиловића, на организам црногорског комунистичког идеолошког насљеђа били су као да су дотакли легло стршљена. Управо као и својевремно ставови митрополита Амфилохија када је Црном Гором служио опијела и парастосе над многим јамама у које су комунисти побацали своје жртве, своје сународнике, не ријетко и рођаке, које су означили својим идеолошким противницима.

Комунисти, углавном млади људи надојени богоборном идеологијом, увјерени у своју визију бољег друштва, убијали су уз пријека суђења, која су у ствари била саставни дио егзекуција, њихов уводни дио, или пак и без тог беспотребног труда. Касније, када су мало сазрели, ове злочине означили су као „лијеве грешке“. Према њима су се понијели као према грешкицама несташне младости, своје младости, и за њих нико није одговарао. Тиме што су рекли да су то биле „лијеве грешке“ скинули су са себе одговорност. Вјероватно су мислили и да су на тај начин опрали своју савјест.

Убијали су током читавог рата, особито раскошно недуго по његовом почетку и непосредно пред и након његовог завршетка.

Након што су Њемци раскинули споразум о ненападању који су потписали са Совјетима 23. августа 1939. године у Москви (Молотов – Рибентроп пакт), тако што су 22. јуна 1941. године започели напад на Совјетски Савез, операцију Барбароса, највећу копнену инвазију у историји човјечанства, и ‘тићима бољшевика у Југославији Хитлерови нацисти престали су бити пријатељи. Међутим, већ након неколико мјесеци, Комунистичка партија Југославије и њено црногорско руководство процјењују да рат неће дуго трајати и прихватају доктрину да је куцнуо час обрачуна са унутрашњим, класним непријатељем, да је дошао погодан тренутак да уђу у борбу за власт и да се не треба исцрпљивати у борби са окупатором.

Црногорски комунисти су обрачун са „класним непријатељем“ започели у децембру 1941. године. Својим непријатељима, и самим тим легитимним жртвама, означили су угледне људе: племенске прваке, свештенике, трговце, виђене домаћине… које су прогласили „издајницима“, „кулацима“, „непријатељима револуције“. Тако су комунисти у Црној Гори постали далеко суровији непријатељ свог народа него што је то био италијански окупатор и већина свештеника, па и митрополит Јоаникије, окренула се националистичким снагама које су, пред комунистичким злочинима, ради опстанка народа, како физичког тако и духовног, спас потражили код Италијана.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је у извјештају Светом архијерејском синоду СПЦ 1. фебруара 1944. године написао: „Комунизам је овамо нанио велика зла народу. Љуте ране на нашем националном организму једнако крваре… Црква је жестоко страдала. Седамнаест браће наше свештеника убијено је. Цркве, молитвени домови, похарани, многи манастири порушени и попаљени…“

Засигурно, митрополит Јоаникије није ни слутио да ће злочини црногорских комуниста тек узврхунити – и то по окончању рата. У рату и одмах након њега убијено је 98 свештеника Митрополије црногорско-приморске. То је било 44 одсто од укупног броја православног свештенства у Црној Гори. Један мали број свештеника убили су Њемци и Италијани. Остале – комунисти. Међу њима, видјели смо, и самог митрополита Јоаникија.

 

Пресвлачење дреса

Након скоро пет деценија једнопартијске владавине Комунистичке партије, односно Савеза комуниста Југославије, у Црној Гори вишестраначје је поново уведено 1990. године. Први вишестраначки избори након Другог свјетског рата одржани су у децембру 1990. Побиједио је Савез комуниста Црне Горе, који је јуна наредне године промијенио име у Демократска партија социјалиста и под тим називом остао до данас.

Ово пресвлачење дреса није суштински промијенило идеолошку природу црногорског друштва. Остала је иста сцена, исти актери, само је промијењена гардероба. Црногорско друштво наставило је и након преименовања комунизма у демократију да обитава у идеолошком врједносном систему чије је успостављање започело злочинима „класне борбе“, револуције, током Другог свјетског рата и бурно настављене по његовом окончању. Свако идеолошко иступање које одступа од њиховог и дан-данас им је „повампирење поражених снага“: што четничких, што великосрпских, углавном смијешаних.

Није им требало пуно времена да након што су, на кварно, бруталном отимачином, зајахали Југославијом, свикну да туку кога су свезали и још му ставили љепљиву траку преко уста. Бруталном су силом успоставили своју партијску истину: у науци, школству, култури, медијима… и кога год би својим оком жбира запазили да није у тој истини био им је непријатељ којег је, по природи ствари, требало елиминисати. Тим духом и данас живе.

Јесте данас и Црној Гори друштво умногоме другачије уређено него онда, али они су у духу исти. Комунизам је исте духовне основе и у природном јединству са глобалним лијевим либерализмом. Отресли су се прокаженог имена, али су остали у његовом идеолошком врједносном систему који се без проблема уклопио у нове друштвене токове. У Црној Гори држе новац, тајну полицију (поприлично и јавну), господари су криминала. У тужилаштву су, судству, науци, школству, медијима… Чак и не када се одвеже свезани, него само ако одлијепи траку са уста и зуцне истину која није њихова, ево их као стршљени у чије гнијездо је дирнуо идеолошки непријатељ. Као ово сада у вези обиљежавања 80 година од њиховог злочина над црногорским народом. Они су успоставили истину и свако, па и мало искакање из ње је ревизионизам који мора бити спријечен.

 

Лажеш као Лондон“

Син познатог историчара, партизана, Тоне Ференца, Митја, такође историчар, од 2000. године истражује масовне гробове које су по Словенији посијали комунисти након Другог свјетског рата. Он је био члан „Комисије за решавање питања прикривених гробница“ у Словенији, коју је основала словеначка Влада. Ова комисија документовала је скоро 600 масовних гробница и свој извјештај предала је Влади 2009. године. Међу њима су и гробнице народа из Црне Горе. Овај народ нијесу побили ни Словенци ни Хрвати. Побили су их, бруталним егзекуцијама, црногорски партизани.

Митрополит Јоаникије је позвао на пописивање и научно истраживање свих злочина у Југославији у Другом свјетском рату и након њега. Међутим, видјели смо како су у Црној Гори стршљени излетјели из својих демократских јазбина. Они су одавно ријешили ово питање и њега се не смије посумњати.

Навикли су на истине као оне у Другом свјетском рату које је у Југословенском одсјеку Дирекције за специјалне операције у Каиру, на основу извјештаја официрâ за везу које су у Михаиловићев и Брозов штаб слали Енглези и Американци, обрађивао комуниста Џејмс Клугман. Тако је извјештај енглеског официра за везу у Михаиловићевом штабу Бејлија о спектакуларном освајању Пријепоља у ноћи 11. септембра 1943. године на Би-Би-Сију објављен као вијест да су „партизани отели Пријепоље од Њемаца“. Извјештај бригадира Армстронга, шефа британске мисије у Михаиловићевом штабу, о рушењу пет мостова на подручју Мокре горе, освајању Вишеграда под командом мајора Захарија Остојића у ноћи 4. октобра 1943. године и рушењу вишеградског жељезничког моста под који је експлозив поставио мајор Арчи Џек из британске мисије, на Би-Би-Сију је објављен као дјело Титових партизана. Тако је било и са извјештајем о Остојићевом освајању Рогатице, а нешто касније и освајању Лазаревца и других насеља у Србији… Отуда се дуго у српском народу задржала изрека: „Лажеш као Лондон“. Међутим, Би-Би-Си је објављивао оно што је добијао из Каира.

Управо за њих Европска унија нема алтернативу. А Европска унија и њима као свима другима као један од главних услова за пријем поставља отварање архива тајних служби.

У Црној Гори се управо води судски поступак против бившег директора Агенције за националну безбједност Дејана Перуничића. Више свједока-оштећених тражило је отварање архива тајних служби. Врховни суд не допушта. Кад-тад, они ће бити доступни јавности. И биће интересантно видјети како су то комунисти крајем рата и након њега отели власт у Југославији. У Црној Гори ће посебно бити интересантно како су Црногорци који се изјашњавају као национални Срби са око 95 одсто прије рата на првом послијератном попису становништва 16. марта 1948. године спали на 1,78 и како је број националних Црногораца нарастао од 0.00 одсто прије рата до 90.67 одсто након рата. Такође, биће интересантно видјети како су осниване црногорске националне институције, од Дукљанске академије наука и умјетности и Црногорске православне цркве до Факултета за црногорски језик. Посебно ће бити интересантно видјети како је Црна Гора одвојена од Србије референдумом 2006. године.

Истине црногорских демократа, нациста, либерала, капиталиста и ко би похватао којих све идеолошких и друштвених манифестација, а у суштини Брозових комуниста, биће и те како видљиве када буду отворени архиви црногорских тајних служби.

(Печат)

Коментари
РУ
РУ: Амин оче Јоване! Са Истином немају проблема само они којима су душа и срце чисти!!! Живјела Русија и Србија без ЋАЦИЛЕНДА и Хуље!
05.07.2025 10:36
Бодин Србски
Бодин Србски: Моје мишљење је да Јоаникије НЕ може да има титулу архиепископа цетињског, јер на подручју Цетиња никада НИЈЕ постојала никаква архиепископија Цетињска. То су опасне ствари. Постојала је митрополија која је баштинила традицију Зетске митрополије коју је основао Свети Сава као епископију наравно али је Цар Душан 1346-е године (ако се не варам) уздигао епископије на ранг митрополија. Како сада цетињски архиепископ, па то је корак до тога да буде и црногорски архиепископ и ето ти црЊогорске православне цркве као готово аутокефалне! То је некада била Митрополија црногорско-приморска, зетско-брдска и скендеријска ( скадарска), без архиепископијске титуле у наслову. Овако се због попустљивости и повлађивању Цетињанима Срби примичу идеолозима тзв. ЦПЦ и на крају ће да склизну странпутицом. Морамо објективни да будемо, постојала је Жичка и жичко-пећка архиепископија са својим епископијама које су касније постале митрополије а употреба израза ,,цетињска архиепископија,, је опасан врло! Ту Жичку архиепископију је основао Србин јекавац/ијекавац Свети Сава који чак по предању рођен у Градини на сјеверу Зете (а и да није рођен ту био је најближим поријеклом по оцу и прецима или из Рибнице или Спужа) а није је основао неки староетнички Моравац (екавац и икавац) као сједиште Моравске православне цркве. И Арсеније Сремац је био из Диоклие далматинске односно вјероватно из приморских крајева древне Зете, али је као млад отишао у Сријем и тамо се одомаћио, због чега је назван сремцем.
05.07.2025 17:42
Бодин Србски
Бодин Србски: Иначе, све што пише у овом тексту када је у питању злочиначки однос црногорских партизана према четницима из Црне Горе је апсолутна истина. То су комунисти-партизани Пеке Дапчевића, Јове Капичића и других на безобзиран и свиреп начин стрељали и погубили велики број четника из Црне Горе у Словенији без икаквог суђења!
05.07.2025 18:13
Bar
Bar: Da budemo iskreni, Stara Crna Gora je dala veliki broj svirepih komunista koji su bili ideoloski ostrasceni jako, dosta vise nego sjever Crne Gore i Primorje. Najgori komunisti su bili iz starocrnogorskih krajeva!
05.07.2025 18:57
Stari Bar
Stari Bar: Nekako se stice utisak da je Crna Gora uvjek poslednja na Balkanu u pogledu rehabilitacije svojih rodoljuba ali i drugih demokratskih postupaka i procesa. Mozda se varam ali ne bih rekao!
05.07.2025 22:23
РУ
РУ: ЦГ мора да се реорганизује и да промјени име у Црна Гора и Бока!
05.07.2025 23:13
Za RU od Srbina Baranina
Za RU od Srbina Baranina: Neka se zove Crne Gora i prvobitna Srbija. Crna Gora neka bude Stara Crna Gora a ostalo neka bude prvobitna Srbija! Boka i Crna Gora su regionalni pojmovi. Zasto bi oblasti na sjeveru zemlje i primorje bili podvedeni pod pojam Crne Gore kada je to samo pojam koji vazi za Podlovcenski dolac gdje je i nastao.
05.07.2025 23:39
Srbin Baranin - Srbin Primorac
Srbin Baranin - Srbin Primorac: Ja razumjem osobu koja se potpisuje kao RU. Dobro, slazemo se za Boku, ne treba da bude podvedena pod pojam Crne Gore ali zasto bi Bar bio kada je usao u sastav Crne Gore tek 1878 godine. Uopste nije trebalo ni da ulazi. Mnogo vajde Srpski Bar ima od Cetinja i Katunske nahije, uf, ne pitaj sto ima. Nisu smjeli Srbi Barani i ostali Srbi primorci da proglase svoje oblasti za nezavisne od kamenite Katunske nahije da se ne bi srucili rolingstonsi-cetinjani i ostali Katunjani sa jos nekim starocrnogorcima na pitomo Primorje. Palili bi nas i pljackali starocrnogorci da smo proglasili nezavisnu Primorsku Srbiju, nezavisnu od Montenegra. Zato smo usli u sastav Crne Gore 1878 godine i zato sto su tada dosta srbovali crnogorci, pa su nas namagarcili. Nije Primorje ni Crna Gora ni Montenegro, kao sto ni Sumadija nije Macva i obrnuto!
05.07.2025 23:56
РУ
РУ: Покушао сам у вези Боке да активирам људе! Изгледа нисам довољно! Под реорганизацијом сматрам све оне области које нису староцрногорске: стара Херцеговина, Приморје (Грбаљ, Паштровићи, Спич), Брда, Дробњаци, Зета.. јер овако не иде! И дати ЦЕТИЊУ САМОСТАЛНОСТ са црквеном аутономијом...
06.07.2025 08:58
РУ
РУ: Послије рата комунисти староцрногорских су силом приморали Бокеље да се одрекну имена Бока! Зато се архиве не отварају и наравно због и хиљаду других ствари! И сада су комунисти на власти…односно њихова идеологија!
06.07.2025 09:12
Мркојевићи
Мркојевићи: Рећи ћу вам нешто, а ви ће те мислити да ја претерујем, а уопште није тако. Једном ми је један Цетињанин говорио нешто на као реконструисаном староцрногорском језику, какав се по његовим речима говорио пре 200 година на Цетињу и у Његушима. Човек је причао нешто и изговарао неке чудне речи да га ја НИШТА НИСАМ РАЗУМЕО али НИШТА. Мислио сам да је он измислио ајде да кажем тај њихов старински језик да би ме убедио како се он драстично разликовао од српског. Међутим, такав старински језик сам чуо и од оног њиховог Сретена Вујовића који се њиме хвалио у некој тв-е емисији. Изразито антипатичан и ружан језик. Тај човек са којим сам ја причао и Сретен Вујовић тврде да се њиме говорило у Катунској нахији некада давно али да је наметнутим књижевним језиком тај стари црногорски нестао. Не знам ни Његош није тако писао. Ко зна, можда ту има истине неке. Ја тог човека ништа нисам разумео док је говорио! Хтео сам да кажем да се он много разликује не само од екавског српског какав се причао у Мркојевићима него и од ијекавске варијанте српског језика каквом се овде говори у Црној Гори. Да сте само чули тај говор, забезекнули би сте се сви редом!
06.07.2025 14:21
Историчар
Историчар: Павле Ђуришић је погрешио што је успоставио контакт са оним тешким издајником Секулом Дрљевићем а то га је коштало на крају и живота. Настрадао је на мученички начин. Правио је грешке. Много би било боље да је остао са са Дражом у Босни. Шта му је то требало, испао је ирационалан и наиван. Тамо код Лијевче поља су биле најжешће борбе између усташа и четника у другом светском рату. То је био прави пакао. Није Павле смео да се поузда у Дрљевића. Гледали су само како ће један другог да преваре док су преговарали али су усташке и домобранске снаге биле тамо на свом терену. Четници су се херојски држали али су на жалост предати партизанима и то црногорским који су их стрељали на крају у Словенији. УЖАС!
06.07.2025 15:53
Sutomore
Sutomore: Jeste, neki su Katunjani nekada davno, mislim da su to Njegusani, Cetinjani i neke Cuce imali jako cudan lokalni govor. To nije vazilo za Pjesivce i jos neke. Da sada pricaju tako slabo da bi ih ko razumio. Neke cudne rijeci su imali u svom lokalnom jeziku. To su bile neke jezicke oaze koje su nestale.
06.07.2025 17:23
РУ за Историчара
РУ за Историчара: Обавезно наћи књигу у три тома: До пакла и натраг учесника збивања Мира Микетића! Павле је све знао што ће се догодити и рекао официрима њих педесетак да се жртвују на чело са њим како би спасили народ у збјегу! Нижим официрима је дао налоге како даље... била је то чиста куповина времена... на црногорске и нешто босанских и херцеговачких четника атаковали су подједнако Њемци, усташе и партизани док су их савезници даноноћно бомбардовали из ваздуха! Павле је добио од Секулиног брата са којим је преговарао, све се зна, гаранције да неће бити убијени! Када је Павле био убијен брат Секулин је извадио пиштољ и извршио самоубиство!!! Књига је ванредна толико непознатих чињеница...а иначе Павле је већ био укрцао народ у вагоне у Пећи да иду за Грчку и ту добија депешу од Врховног штаба да се нађу, не сјећам се ђе, ту на тромеђи и испостави се да Дража уопште није слао телеграм неко неки високи официр на своју руку, заборавио сам му име...нађи књигу!!!
06.07.2025 18:22
Историчар
Историчар: Јесте, то је био генерал Мирослав Трифуновић звани Дроња, он је у име Врховног штаба послао депешу Павлу Ђуришићу да дође код Драже са својим људима и потписао се као Драгољуб Дража Михаиловић. Он је то на своју руку урадио. Када је стигао Павле у Босну Дража се изненадио и рекао је Павлу да га он није звао уопште. Павлу је тада Трифуновић стидљиво признао да је он депешу послао а Ђуришић је побеснео и извади револвер. Замало да га је убио том приликом. Ја сам чуо да је Павле прво преговарао са неким Албанцима који су му гарантовали безбедно повлачење преко Албаније али је то била превара. Ранили су га чим се примакао граници. Колико је то истина, не знам.
06.07.2025 19:15
Za Mrkojevica
Za Mrkojevica: Na tim jezickim arhaizmima insistiraju narocito onaj arhitekta Miodrag Bajkovic, zatim Sreten Vujovic i jos neki iz Katunske nahije. Ali to su stvarno ruzni za slusanje jezicki arhaizmi koji nijesu svojstveni drugim krajevima osim Cetinju i najblizoj okolini. Oni bi takav jezik sa takvim rijecima uveli Katunjanima da mogu. Smijesni Miodrag Bajkovic je tako na pr. rekao da Cetinjani nikada nijesu govorili bunar, nego su upotrebljavali umjesto rijeci bunar nekakav izraz ,,ubli,, ili slican njemu, i prekorio je Cetinjane sto taj izraz bunar uopste upotrebljavaju u govoru. Neka im, neka tako govore oni koji hoce na Cetinju, sta se to ostalih tice.
06.07.2025 20:32
РУ
РУ: Ово за Албанце ми није познато и не знам да ли је истина?
06.07.2025 21:44
Историчар
Историчар: Павле првобитно није имао намјеру да оде код Драже у Босну али је тако одлучио када је добио депешу од тобоже Драже, а на крају се испоставило да ју је послао Мирослав Трифуновић Дроња без консултација са Дражом. Већина историчара се слаже да је тако било. Павле је хтио преко Албаније да се повуче и говорио је како ће четници из Црне Горе али и Херцеговине поновити подвиг српске војске из првог светског рата. Одустао је од тог плана пошто су га неки Албанци ранили, не знам тачно гдје, на ком мјесту. Тако сам чуо од неких људи. Да ли је било ,баш, тако то већ не могу да кажем. По мом мишљењу направио је мало је рећи катастрофалну грешку што је уз помоћ Дрљевића хтио преко Босне и Хрватске да дође до Аустрије. То је уосталом мишљење и других историчара. Није се снашао у оном метежу и лудилу. Момчило поп Ђујић је имао среће, а Павле није. Четници су били у очајној ситуацији, то је тако било јер су им и Енглези окренули леђа. Ужас непојамни је то био!
06.07.2025 22:38
РУ за Истиричара
РУ за Истиричара: За поп Ђујића је тачно али се он са једним дијелом четника на вријеме докопао Италије и ту предао савезницима!
07.07.2025 06:26
РУ
РУ: Има ту једна страшна прича о команданту партизанског одреда Видаковићу који је прешао у четнике и са Ђујићем се предао савезницима, заправо Американцима, е то је била срећа, да су били Енглези и они би лоше прошли… ту причу сам чуо у Лондону! Живјела Русија и Србија без Ћација!
07.07.2025 07:57
za RU i istoričara
za RU i istoričara: Svima je poznato da su četnici ratovali protiv partizana i ustaša, ponekad bi zapucali i na Švabe, a Talijanski fašisti bili su za njih prirodni saveznici.Dražin štab je jedno mislio,drugo radio a treće govorio, pa su tako navukli mladog majora u klopku, koju mu je priredio general Vladimir Metikoš.Đujić se je povukao i spasio zahvaljujući Njemcima, dok tu sreću nije imao Đurišić.Đurišića nisu napadali Njemci ni partizani.Ostavši bez hrane krenuo je sa paljenjem,pljačkom i klanjem civila u selu Junuzovci i Gornje Doline.Do tada se je Pavle nesmetano povlačio bez sukoba sa ustašama.
07.07.2025 10:59
Ру за za RU i istoričara:
Ру за za RU i istoričara: : Не СЕРИ БУДАЛО КОМУНИСТИЧКА!!! Наравно да су Изалијани били “природни савезници” јер када су виђели усташке злочине, она ТАКО позната корпа очију ђеце србске код Поглавника, није им ништа друго остало него да сарађују са Четницима како би спасили србско становништво спасили од потпуног уништења!!!Но, коме ја пишем? Идиоту нечастивом! Нека те је срам лажотињо, товару барски!!! Живјела Русија и Србија без ХУЉЕ!
07.07.2025 13:15
Историчар
Историчар: Има ту још доста тога. Вође Васојевићких четника из Андријевице и околине још у вријеме када су наслутиле да ће Павле да ступи у контакт са Дрљевићем биле су за то да се Павле разоружа, лиши по брзом поступку чина и ухапси и да ти Васојевићких главари који су били на положајима преузму Васојевићке четничке јединице. То су били антагонизма на племенској основи. Сматрали су да Ђуришић не може да предводи Васојевићке четничке јединице јер је био склон издајство по њиховом мишљењу. Један број Беранаца-четника је био уз Ђуришића док су остали хтјели да му откажу послушност. Ипак су кренули са њим и. Васојевићки четници јер није више било времена за било какве акције у том смеру. Истина је за тог Владимира Метикоша, он је са својим усташким и домобранским јединицама напао четнике тамо, мислим негдје близу границе сјеверне Босне и Хрватске.
07.07.2025 14:02
za RU
za RU: To sa očima je čista izmišljotina.Talijani su od prvog dana pomagali četnike.Đujića su naoružali do zuba a ustaše nisu smjele poduzimati nikakve akcije u talijanskoj zoni.Četnici su počinili zločine nad katolicima i muslimanima u Lici,Bosni i Dalmaciji, dok ustaše nisu ni shvatile šta se događa.Pomagali su Talijani srpsko stanovništvo u istočnoj Bosni, tako da su pustili četnike da pokolju dvadesetak hiljada muslimana.Ono malo šta je ostalo ispod noža spasio je Metikoš i Tito.
07.07.2025 14:51
Bar
Bar: Joanikija su streljali kod Arandjelovca cini mi su sumadijsko-kragujevacki partizani, jeli tako bilo ili ?
07.07.2025 15:30
Србин Приморац
Србин Приморац: Ето, у Хрватској, у Загребу пред пола милиона Хрвата њихов глазбеник Томпсон може да пјева усташке пјесме а овдје је готово забрањено помињати српске родољубе који су били антифашисти и антинацисти.
07.07.2025 15:59
РУ za RU
РУ za RU: Опет ти са својим Лажима! Па ко је клао у ЈАСЕНОВЦУ, ГРАДИШКИ, ГРАДИНИ? Ко ме творац хиљаде голубњача, јама и шкрапа?Ко је имао једини концентрациони логор зс ђецу ђе су им у храну стављали самлевено стакло? Чији су припадници ти монструми је ли барски усташчићу! Би ли и ти то радио? Живјела Русија и Србија!
07.07.2025 19:59
Србин Приморац
Србин Приморац: Ево, исти ти који су патолошки мрзели све Србе овдје за вријеме другог светског рата хоће да разапну на крст Бећира Вуковића због тога што је добио тринаестојулску награду и то само зато што се изјашњава као Србин и што не признаје црногорску нацију. Па тада црногорска нација није постојала а овдје је ни сада 33 посто људи не признаје.
07.07.2025 21:20
Za srbina moravca
Za srbina moravca: Cujes li ti sebe sto balezgas kazes ovdje je zabranjeno spominjati srpske rodoljube i anti fasiste.Prvo ovo nije srbija spominjite ih u srbiju drugo i osnovno cetnici nisu bili nikakvi rodoljubi nego okoreli koljaci koji nisu štedjeli ni muslimane ni pravoslavce ni katolike a ponajmanje partizane a bili su saradnici okupatora italijana,njemaca i naravno ustasa e sad ovo je istina vjerovatno ti ne odgovara nastavi da zivis u zabludi novo peceni cetniku.
07.07.2025 21:50
Историчар
Историчар: Има оних који тврде да су Јоаникија Липовца ликвидирали по наређењу припадници крагујевачког партизанског одреда. Сасвим је могуће да је тако било. Све то може поуздано да се сазна.
07.07.2025 22:35
За Историчара
За Историчара: Тачно се зна ко је наредио!!! Зато се архиве чувају и не отварају!
08.07.2025 06:18
za RU
za RU: Negdje sam pročitao, kako je Draža naredio vojvodama da sa djecom postupaju kao i sa odraslima.Znači, na most pa u Drinu.Logor za decu,samleveno staklo, košara puna srpskih očiju, 1.700.000 ubijenih u Jasenovcu, a da ga preoru glupi Hrvati pa da utvrdi koliko je tamo srba?
08.07.2025 06:55
РУ за ЛАЖОВА
РУ за ЛАЖОВА: У истом роману Малапарте је описао свој сусрет са Павелићем у глави Корпа са остригама: Прошло је подуже времена од како нисам видео Анту Павелића. Када сам ушао у његов студио, приметио сам да је променио место намештаја. Док смо разговарали, ја сам посматрао корпу од врбовог прућа, постављену на његовом столу, на левој страни од Поглавника. Поклопац је био подигнут, видело се да је корпа била пуна морских плодова, тако су ми изгледали, рекао бих остриге, али извађене из љуштуре … "То су остриге из Далмације?", упитао сам Поглавника. Анте Павелић је подигао поклопац корпе и показујући те морске плодове, ту љигаву и пихтијасту масу острига, рекао је, осмехујући се, са тим својим добрим и уморним осмехом. "То је поклон мојих верних усташа: двадесет килограма људских очију."
08.07.2025 08:42
РУ за ЛАЖОВА
РУ за ЛАЖОВА: Курцио Малапарте (итал. Curzio Malaparte; Прато, 9. јун 1898 — Рим, 19. јул 1957), чије је право име било Курт Ерих Зукерт (нем. Kurt Erich Suckert), био је италијански књижевник, филмски редитељ, новинар и дипломат. Сада ћеш рећи да то није истина или да је и он Србски плаћеник! Смијешни сте усташе барске, смијешни и жалосни у својим негирањем Истине!!!
08.07.2025 08:46
За za RU
За za RU: Неђе си прочитао??? Неђе и ко ће да ти вјерује? Да ниси сањао или ти је дошапнула дјевица из З Херцеговине! О олошу најгоре врсте! Ништа ти није свето, знам да уживаш и мислиш- мало је то мало, требало их је све у Јасеновац!
08.07.2025 08:51
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar