Свједочанство из пакла: Како је један генерал описао оно што Европа није хтјела да види

У јеку покушаја негирања, релативизације и систематског ћутања о најстрашнијим злочинима усташког режима, као и о логору Јасеновац који је по монструозности превазишао све познате нацистичко-фашистичке логоре, дужност је сваког одговорног човјека да подсјети на документована свједочанства.

Једно од таквих свједочења потиче из писма италијанског генерала Алесандра Читама, упућеног Бениту Мусолинију, које се и данас чува у војним архивима Италије. Ово писмо представља потресно свједочанство о злочинима злогласних усташа почињеним над српским становништвом 1941. године, посебно у Херцеговини.

Писмо генерала Читама - свједочење са лица мјеста
Генерал Читамо у писму наводи да је током обиласка подручја Стоца, Чапљине и Љубиња сазнао за масовне злочине које су починиле усташе у селу Пребиловци.
У једној школској учионици затекао је призор који превазилази границе људског поимања: убијену учитељицу и десетине дјеце, од којих ниједно није било старије од дванаест година. Описује да су ти призори били толико страшни да је задржавање у просторији било готово немогуће.

Посебно наглашава да су злочини вршени систематски и са намјером понижења и мучења жртава, што је, према његовим ријечима, оставило дубок утисак чак и на припаднике италијанске војске.

Свједочење о преживјелом дјечаку
Још једно потресно свједочење говори о дјечаку који је, тешко рањен, пронађен међу тијелима заклане дјеце. Са тешким повредама врата, још увијек је давао знаке живота. Превезен је у војну болницу, гдје му је указана помоћ и гдје се, након извјесног времена, дјелимично опоравио.
Када је дошао свијести, испричао је шта се догодило.
Према његовом свједочењу, усташе су најприје злостављале учитељицу, а затим је убиле пред дјецом. Потом су се иживљавале над дјецом, уз присилну музику која је служила као позадина злочина. У свему томе, како је навео, учествовало је и свештено лице.

Дјечак је, након опоравка, покушао да се врати својој породици, али је већ наредног дана пронађен мртав на прагу спаљене куће, што додатно свједочи о размјерама злочина и потпуном одсуству милости.

Масовно страдање у Пребиловцима
Истог дана, након злочина у школи, усташе су заробиле око 800 мјештана Пребиловаца. Већина њих је убијена или бачена у јаме, што је био један од карактеристичних начина ликвидације српског становништва у том периоду.
Према доступним подацима, укупно је у том подручју убијено на хиљаде људи, а злочини су се проширили на читаву Херцеговину, Босну, Лику, Далмацију и друге крајеве. Села су уништавана, породице затрте, а преживјели остављани без имовине и будућности.

Опомена историје
У свом писму, генерал Читамо упозорава да овакви злочини представљају неизбрисиву мрљу не само за починиоце, већ и за све оне који их прећуткују или оправдавају. Позива на јасно дистанцирање од таквих дјела, како се не би створила историјска одговорност за њихово прећутно одобравање.

Ова свједочанства нису записана да би подстицала мржњу, већ да би спријечила заборав. Истина, колико год била тешка, остаје темељ сваког озбиљног друштва.
Покушаји да се овакви злочини умање, негирају или релативизују представљају не само увреду за жртве, већ и опасност за будућност.
Јер народ који заборави — осуђен је да му се историја понови.

Приредио: Игор Ремс