ГОСПОДЕ
Пада потоп а ја беспотопан
Бог ми дао вид и слух свевишњи
Нојев ковчег треба Црној Гори
Да одбрави царства разручена
Бурме које злато собом јесу
И судија времену будућем
У ципели камен биљег јесте
Озлопутан мост усред Похорја
Кристал Алпа не све моје пао
И на претка по коме се зовем
А по коме мене отац памти
Што је сада поред свога оца
И што спозна да је живот тајна
Патмос има свака тачка земље
Круг и центар у исто упиру
Провале се облака скупљају
У цваст један да земљу купају
Док је Небо чежње не ислужи
Што у тами ријеч разговори
Нек свијетли у Лучама биће
Нек се Тавор опет и прествори
Да се лице једно засвијетли
А остала да буду свједоци
Да постану света каква биће
У час један први би потоњи
И потоњи биваше ко први
Вијек овај зубљу ону памти
Што свегракће на пољу Косову
И Метоху Олимпу знакова
Имениоц сопства и племена
Мој Господе ти и свети твоји
Није вино оно што је било
Нит' је Стамбол бивша Васељена
Фанар плод је два коца распета
Која клече по праву првенства
Да постану све оно што није
И да личе на бездан студени
О Сабрани свети миомире
Разабери душе и духове
Множи све што знак свој не има
Биљег Крсту даји гдје се ћути
Архистратиг гдје треба да бива
Мало ми је космичкре ширине
Нека јесте оно што не може
Нека буде све што бити није
Легла брда дигле се долине
Олтар прави на камен крвави
Нема више нимало онога
Што смо били у имену људи
Што све губе чисте испотиха
И Црној се Гори црн приклања
За Васкрсе умрлог племена
Ад разорен кроз Царство Небеско
У Црквама стало огледало
Бог све види а шта ми видимо
Бог је отац ко је Набиколац
Црна Горо зашто постојимо
Батрић Бабовић