ТИХИ УЧИТЕЉУ
Ловћенском Тајновидцу
Ој преблаги тихи Учитељу
Кише ове у потопе воде
Сунца прже пусте куће наше
Европа се себе сва одрекла
Почела се у свашта метати
Најмање је Божија невјеста
Постала је Содомско гнијездо
Молитва је за њу страно биће
Ад и Содом њена су начела
Огледала која себе ломе
Кад се у њих прошост не огледа
Ни небо јој више није исто
Горе куле њеног битисања
Светиње јој више не пристоје
Олтар прави на камен крвави
Гнијезде се вашке и помори
Свако иде ка новој Гомори
Милији му распади и муке
Него здравље и душевна срећа
Вјештачки се интелект добија
Све од Бога иде у апсану
Коју неко од Великог Брата
За слободу Крсту намијени
Рим и Париз сад су туђе куле
С њима Брисел и Берлин слијепи
А ни Стамбол није оно твоје
Што си знао кад си битисао
Није Црна Гора више иста
Ни Србија ни племена страна
Напале их модерне болести
Сви распади њима су саставци
Ријеке им пиште од галати
Једу меса која мртва леже
И чекају да их неко узме
Забораву предали Косово
Страни журе новом претапању
Метохију нико да спомене
Да јој дода свете Будисавце
Хвосно Бањску свету Соколицу
Уклон Црној Гори све громове
Па јој придај ти памет предачку
Да Цетиње збори Витлејемом
Јерусалим да се у нас врати
Све посвете праху древног Оца
Кад смо били што данас ми нисмо
Кад смо били и Псалтир и Писмо
Свом Господу прати вапај суза
Да се с наших крвавијих блуза
Срам опере и стид да нас прати
Црна Гора себи да се врати
Бог се правде на Србе наљути
А Србин се сваки озлопути
И са њиме силни Црногорац
Не изброја своја сагрешења
Што нам броје наша покољења
Мичи потоп више Горе Црне
Иза Пакла да нам Господ сврне
Батрић Бабовић
