Молитва Његошу
Бог се драги на Србе разљути
Што се љути кад му није боље
Срби јесу народ Светог Саве
Али много за сјутра не мисле
Мисли су им вазда мимо главе
Поезију небеску имају
Сиње море и све крсне свеце
Јаме драче куле и олтаре
Пет вјекова крви Отомана
Њихов јарам и гвоздени најам
И једнога пјесника Владику
Што је свима Небо отворио
Из четири Нахије и Брда
Ставио је Васељену нову
Лучи дивљој нама за будуће
Што ће доћи и што није дошло
Раздверио Пећаршији кључе
Цетињу их послао у плавет
Неба које само Ловћен грије
А грије га сунце мимо сунца
И мију га воде мимо вода
Тамјан који до Дечана јечи
У Призрену Душана подиже
Црну Гору Црној Гори враћа
Муње кроти и громове шкопи
Адско месо баца у процијеп
Близу свете лавре Грачанице
Кнез Лазару што је искон наше
Свете лозе од Светије Земље
Метохије која на Косову
Распознаје новог Обилића
На пет дана иза Митровдана
То је камен пустињака иног
Што Ловћену даде нова крила
Црна Гора Витлејем родила
Древни Кијев и Константинопоље
Сва три Рима у рухо злаћано
Како би нам потоп лакше пао
И ко Ноје Његош преостао
Батрић Бабовић
