"Песме палог човека" – књига Предрага Станаћева у издању "Неказаног"
У издању Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника "Неказано објављена је књига „Пјесме палог човека“ пјесника Предрага Станаћева". Ријеч је о духовној књизи поезије ријетко виђеној у нашој књижевности. Рецензије за књигу написали су књижевници Александар М. Арсенијевић, Лабуд Н. Лончар и Милијан Деспотовић.
Корице је осмислила Драгана Станаћев Пуача, академски сликар и доцент на Сликарском одсјеку ФЛУ из Београда, користећи илустрације: графику „Рукопис из пакла Варлама Шаламова“ и цртеж „Некрополис. Црна звезда“. Ове илустрације савршено прате дубину мрака из којег су писане пјесме првог циклуса.
Сам аутор наводи да је дуго чекао, више од 20 година, да објави неке од пјесама које су се нашле у овом издању. Уредник издања је Лабуд Н. Лончар, предсједник Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника Неказано, које потписује издаваштво ове књиге.
Књига је подијељена у три циклуса: први, симболичног назива „Јагње“, састоји се од педесет осам пјевања; други, под називом „Трне дух мој“, обухвата једанаест пјевања; док трећи, „Опраштам се“, садржи двадесет пјесама.
Ријеч је о кратким пјесмама, писаним готово у хаику стилу, с јаким духовним порукама, молитвама, сазнањима и истинама.
„Наслов ове јединствене књиге 'Песме палог човека' може деловати заваравајуће, али у стварности она представља непрестани молитвеник, непрекинуту пјесму, есенцију дуго ћутаних осјећања, а тек онда збирку песама чији је сваки стих молитва или песма. Станаћевљев унутрашњи свет преплетен је дубоком духовношћу, одражавајући данашњицу једноставним, а прије свега смиреним, истовремено дубоким речима, упркос њеној окрутности и безосјећајности… Подсјећа на казивања и молитве старозаветних пророка и мудраца, описујући савремени свет кроз једноставне, а дубоко значајне речи. Долази себи једног раног, баш раног јутра на Велики петак, прије отприлике двадесет и пет година, када је после дуго времена чуо пјесму птица како пјевају: Птице чух! / И тај ми Дар / дарова Ти. (Птице)… Недавно сам, захваљујући модерној технологији, гледао снимке мале ђеце – беба, којима стављају наочаре на очи, и када они први пут виде лице свог оца и мајке. Те радости и среће! И збуњености... Ето, тако моја маленкост види ову Пеђину књигу. Књигу која је предуго чекала да се огледа на бијелом папиру црним словима, као што су и многе његове мисли у њој.“ – ријечи су Лабуда Н. Лончара у својој рецензији.
„Човек је светломрачни становник палости, међутим, он је, по дару поезије – личења на Песника неба и земље, дубљи од палости. И то је безданско-вртоглава тајна човештва, у коју се песник 'Песама палога човека' сав погружава, које се прикосњује, у катарзичком силаску на дно бића, постајући саискуственик настасијевићевског прозрења да је дубље дно души но страдању. Тајна човештва као смртништва и тајна човештва као песништва – двоједна је тајна око које се сплићу лирски кругови 'Песама палога човека'.“ – казао је Александар М. Арсенијевић, књижевник, у својој рецензији насловљеној: „Поново чути песму птица“.
Књижевник Милијан Деспотовић у својој рецензији „Допевавање реалности“ истиче: „Станаћев пише песме блиске разним формама, али их је заједнички врло тешко сместити у једну јединствену од њих. Тако ће други циклус у поднаслову добити naziv 'triptih'. Знамо да је у ликовној уметности триптих олтарна слика из три дела. И овде је поетски триптих сачињен од три песме које чине целину, идејно су повезане, али се могу читати и као јединствен текст у више реченица исписан и преломљен на стихове. У њима песник као смртно биће, чији дух трне пред тајном и загонетком прилаза стању мрака, зна за сваки ред: 'Целив само/ икони да дам.' Овде је он сав свој терет падова и успона, изнео на светлост иконе иза које је врт где су се 'Susreli Бог и свет'. Тај свет није данас исти чему је допринело разбожавање у човеку који се нашао у трагичном и кратком живљењу 'на крају стигавши већ' без наде да ће наћи бисер који му је Господ наменио.“
Говорећи о овом издању испред удружења Неказано, Лабуд Н. Лончар је изјавио:
„Драго ми је да књигом Предрага Станаћева симболично заокружујемо наше овогодишње издавачке напоре. Као што је сам аутор, након много година тишине, први пут поново чуо пјесму птица – тако и ми желимо да овај тренутак буде наше буђење, повратак суштинским вриједностима умјетничког стваралаштва. Ова књига не представља само крај једне успјешне године, већ и нови почетак, позив на интроспекцију и духовно уздизање.
На крају године, када се многи препуштају свеопштој еуфорији и забави, желимо да подвучемо важност унутрашњег мира и креативног надахнућа. Наша је жеља да почетак Нове године означи нову енергију у ширењу лијепе писане ријечи, охрабрењу умјетничког стваралаштва и промоцији књижевних дјела која оплемењују и душу и друштво.
Вјерујемо да ће 'Пјесме палог човека' пронаћи свој пут до срца читалаца, нудећи им не само литерарни ужитак, већ и прилику за дубље промишљање о људском постојању, духовности и смислу. Нека ова књига буде инспирација за будућа ђела и подстицај свима нама да истрајемо у напору да његујемо и подржавамо умјетничку слободу и стваралаштво. С радошћу очекујемо нове пројекте и вјерујемо да ћемо и у годинама које долазе обрадовати љубитеље књижевности изузетним дјелима.“
