Баранин Игор Ремс — пјесник, писац, публициста, преводилац и сликар — позван је од организатора Међународног поетског фестивала PARS ARTEM (Pars Poetry) да учествује на овогодишњем Фестивалу поезије, који ће се одржати од 11. до 13. октобра 2025. године у Братислави (Словачка).
Ремс, који је и колумниста "Барског портала", казао нам је да се обратио надлежним институцијама државе Црне Горе и града Бара са молбом да подрже његов одлазак као представника Црне Горе. Међутим, како каже, као и много пута до сада, државне и локалне институције остале су нијеме, те ће он на фестивалу бити представљен као пјесник Србије и Њемачке.
Организатори фестивала најавили су његово учешће уз представљање пјесме у оригиналу и преводу:
Ukážka z tvorby zahraničných hostí, ktorých privítame na tohtoročnom Medzinárodnom festivale Pars Poetry 2025
IGOR REMS
(SRBSKO, NEMECKO)
PRED NÍM VŠETKO VYLIEČIM SVOJÍM HLASOM
Mesiac horí.
Červené svetlo zaspalo na lipách,
Topím sa v rieke.
Z lístia ma sledujú neznáme oči.
Ukázal som holé rameno,
Pastva na tvojej hrudi.
Horiacimi dlaňami osušujem trblietavé kvapky.
Koľko si včera hovorila o farbách,
Van Gogh,
O modrosti duše,
Spleť tieňov a nič ďalej.
Odchod rozvíri opadané lístie a spustí studňu ticha.
Tvoje oči, ktoré nesú, tam už nie sú.
Pouličné osvetlenie,
Odraz čiernych veží vo vode,
Mosty, ktoré pohlcujú rieku a búšenie mestských hodín.
Kde sa naše ruky stretnú pred úsvitom,
Keď sme odprevadili hmlou zahalené lode a námorníkov
S pohľadmi naplnenými panstvom labutí.
Kde sú teraz hviezdy, osvetlené špičkami žiariacich prstov?
Čakanie mi pripomína križovatku bez značky.
Vyrastám do slnečnice s hustými semienkami,
Pútnik, ktorého kolená sú slabé,
Prišiel prevziať loď.
Nech je tvoj príchod modlitbou.
Skôr než to stihnem všetko povedať nahlas.
ПРЕ НЕГО ГЛАСОМ СВА ИСЦУРИМ
Гори мјесец.
Црвена свјетлост заспала је по липама,
утонулим у ријеку.
Из лишћа гледају ме непознате очи.
Блесну голо раме — пашњак на твојим грудима.
Блиставе капи сушим ужареним длановима.
Колико си јуче говорио о бојама,
о Ван Гогу, о плаветнилу душе,
о дјевичанству, о сплету сенки,
и ништа да ћеш одлазаком
узвитлати просуто лишће
и покренути бунар ћутње.
Ту више нису твоје очи које носе
уличну свјетлост,
одблесак црних кула у води,
мостове што прождиру ријеку
и удар градске уре
у којем се сударише наше руке прије зоре,
док смо испраћали чамце
надуте маглом и морнаре
са погледима испуњеним господством лабудова.
Гдје су сада звијезде,
упаљене вршцима ужарених прстију?
Чекањем подсјећам на раскршћа без путоказа,
из којих израстам — сунцокретна,
са дебелим сјеменкама.
Ходочасница чија су колјена обале,
приспјеле за прихват лађе.
Нека ти на њима долазак
буде молитва.
Пре него гласом сва исцурим.
Биографија и стваралаштво
Игор Ремс је аутор бројних поетских збирки:
На вратима Царства небеског (1996), Дивља ријека (1996), Градови (1998), Ходочашћа (1999, 2004), Wallfahrten (2005), Слеп од свјетлости (2007), У ватри спавају боје (2008), Тајна Етруске тишине (2009), Жена које нема (2011), О поезији и њеном смислу (2012), My Painter (2013), Водени круг (2016), Bilder eines Dichters (2018), Уље од олеандра (2020), У зноју тишине (2023).
Добитник је бројних књижевних награда, међу којима су:
Повеља Растко Петровић (2000, Београд), Наџи Нааман (међународна награда, 2003, Либан), Кочићево перо (2006, Бања Лука), Повеља Карађорђевић (2006, Београд), Ирин Пирин (Свесловенска награда, 2009, Бугарска), Мензионати Страординари (НОССИДЕ, 2010, Италија), Хермес (2011, Грчка), Константинове визије (2013, Ниш), Видовданска повеља (2017, Подгорица), Ријеч (2024, Загреб), Про Локо „Ћита Анцио“ (2024, Италија), као и Живот и Мистика (2025, Бургас, Бугарска).
Његова поезија је заступљена у бројним антологијама, алманасима и зборницима у земљи и иностранству, као и у књижевним новинама, листовима и часописима.
Превођен је на њемачки, енглески, пољски, македонски, бугарски, грчки, италијански, румунски, украјински, лужичкосрпски, шпански, турски, словачки и француски језик.
Учествовао је на бројним међународним фестивалима поезије, међу којима су: Смедеревска пјесничка јесен, Пролећни сусрети (Хилден, Њемачка), Аликанте (Шпанија), НОССИДЕ (Ређо ди Калабрија, Италија), Струшке вечери поезије (Македонија), Свијетски конгрес пјесника (Грчка), Фестивал дела Poésie Européenne (Франкфурт), Међународни фестивал Лужичких Срба (Бауцен), као и Свесловенски фестивал “Свето Слово” (Бургас, Бугарска).
Пјесма „Јелена“ уврштена је 2017. године у школски програм за седми разред основне школе у Украјини, по препоруци Министарства образовања Украјине.
Ремс је члан Украјинске академије међународног књижевног стваралаштва и умјетности, као и удружења књижевника Њемачке, Србије и Црне Горе.
Имао је више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.
-200x200-rez.jpg)
