Сјај поезије и душе: Ремс прославио три деценије стваралаштва у срцу Београда

Удружење књижевника Србије у Београду било је прије неколико вечери, мјесто истинског умјетничког уздизања — гдје је кроз поезију, музику и емоцију прослављено 30 година стваралачког рада  пјесника и сликара Игора Ремса, нашег Баранина. Поетско вече, одржано у част овог плодоносног јубилеја, било је више од свечаности – била је то духовна литургија у част љепоте ријечи, боја и звука.

Стихове Игора Ремса говорила је непоновљива и свестрана Ивана Жигон, чија глумачка и душевна интерпретација пјесникових мисли није оставила равнодушним ни најтврђа срца. Поред ње, стихове је казивао и сам аутор, док је музичка подршка Милице Жугић, чланице Београдске филхармоније, на виолини дотакла најсуптилније дубине осјећања. Композиције Рахмањинова, Џона Вилијамса, Боре Поповића и Фрица Крајслера, употпуњене импровизацијама, учиниле су ово вече незаборавним.

Модератор програма био је писац Видак Масловарић.

Из публике су стизале само ријечи дубоке захвалности и одушевљења. Радмила Ђурђевић Вукана, пјесникиња и дизајнерка, у поетском есеју записала је:

„Колорит пјесничких слика над Београдом у поезији Игора Ремса... пјесничка тишина којом се небо храни. Несумњиво, вечерас се београдски сутон окупао најљепшим бојама у 'зноју тишине' Игора Ремса.“

Професор др Веселин Јелушић истакао је:

„Има дана којих се не сјећамо. А овог ћу се сјећати док сам жив. Ремс рони дубоко, попут морских Цигана, да би на површину изнио бисере. То могу само ријетки.“

Пјесничко вече оставило је снажан утисак и на познатог блуз музичара Петра Миладиновића Перу Џоеа:

„Слушање поезије Игора Ремса је најозбиљнији умјетнички и интелектуални изазов! Ово је био величанствен културолошки догађај Престоници и свом Роду!“

Милица Томашевић, инжењер пејзажне архитектуре, оцјењује да „дирљиво читање Иване Жигон уз виолинску пратњу оставља незабораван утисак“, док Драган Леверда истиче:

„Пуноћа ријечи и начин на који је Ивана говорила Игорову поезију заслужују дивљење. Волим кад ме дотакне оно немогуће...“

Професорка Бранка Максимовић резимира утиске публике:

„Предати звуцима виолине, лепоти израза, пјесниковим имагинацијама и казивању Иване Жигон... осјетили смо Љубав као свету и световну силу.“

Тридесет година поетског и сликарског путовања Игора Ремса сада је овјенчано догађајем који ће, како су многи присутни истакли, остати упамћен као ријетка свечаност духа и умјетности. Из Бара до Београда – пјеснички глас овог умјетника наставља да одјекује у срцима оних који знају да слушају.