PIŠE: Igor Rems
Zapalio sam kandilo. Časovnik je otkucao četvrti sat. Izašao sam na balkon, biće to jedan miran i ugodan Vaskrsšnji dan. Stavio sam vodu u kuvalo dovoljno za dve šolje. Svako jutro popijem prvo jednu šolju tople vode sa limunom a zatim zeleni čaj sa cimetom. To mi podigne raspoloženje, naročito kada živite sami i stalno se nalazite između stranica knjiga koje čitate i sopstvenog rukopisa koji lagano dobija formu i koji bi trebalo ove godine da izađe pod imenom “List ušiven pod kožu” ili možda jednostavnije samo “ List”?
Razmišljam gde da krenem na ovaj radosni Praznik? Već neko vreme nisam odlazio do manastira Sv. Ilije, pa me interesovalo dokle su sa radovima dogurale dve ruske monahinje, inače rođene sestre. Naravno, intresovalo me kako napreduje i njihova bašta: zasađeno voće i naročito masline. Zadnji put kada sam posetio manastir razgovarali smo o maslinama i mojoj primedbi da su preblizu zasađene…
Crkva, odnosno sadašnji manastir Sv. Ilije izgleda da je podignut u vreme Jelene Anđel (XIII vek), u narodu poznate kao Jelena Anžujska.
Nemački izvori razlikuju se u nekim detaljima od srpskih: Jelena se udala za Uroša I oko 1245. godine. Njeno poreklo je neizvesno, ali njen hagiograf Danilo II pominje je kao „Francuskinju“ u Staroj srpskoj vladarskoj biografiji („Jelena“, oko 1332), a anžujski vladari Karlo I i Karlo II takođe su je u pismima nazivali rođakom.
Promovisala je rimokatolički element u Zeti, što ju je dovelo u sukob sa suprugom, i sagradila je brojne katoličke crkve u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru (Širgijska crkva). Nakon Uroševog svrgavanja, vladala je Zetom i Travunijom. Tokom ovog vremena, srpske zemlje su bile podeljene između nje i njenih sinova Dragutina i Milutina. Jelena je kasnije postala monahinja u manastiru Svetog Nikole u Skadru, gde je umrla 8. februara 1314. godine.
Ona je osnivač prve ženske škole u Srbiji. Njena palata i škola nalazili su se u Brnjacima (danas Brnjak) na reci Ibar (Kosovo i Metohija). Kao i drugi članovi dinastije Nemanjića, osnovala je manastire, uključujući i mesto gde je sahranjena, manastir Gradac, i crkvu Svetog Nikole u Skadru.
Srpski folklor takođe povezuje Jelenu sa jorgovanima – prema predanju, ona je donela jorgovane iz Francuske i uvela ih u Srbiju.
Danas se u Srbiji svake godine slave Dani jorgovana (dani jorgovani) u njenu čast. Jelenu je kanonizovala Srpska pravoslavna crkva. Njen praznik pada 30. oktobra (julijanski kalendar) / 12. novembra (grigorijanski kalendar).
Jelena je bila pokroviteljka kulta Svetog Nikole Mirlikijskog. Poklonila je ikonu posvećenu svetitelju crkvi Svetog Nikole u Bariju. Još jedna ikona sa njenim likom kao darodavca nalazi se u Vatikanu. Nadbiskup Danilo je napisao biografiju o njoj.
(Nastavlja se)
