HIC RHODUS, HIC SALTA: Kad je sunce govorilo srpski - Boginja Leto i njena deca

PRIREDIO: Igor Rems

Koliko mi ne znamo, i koliko smo naučeni da ne znamo, zastrašujuća je činjenica. Čak i kada se dođe do istine, ćutnja postaje nedostojna onih koji bi trebalo da se oglase.
Naši istoričari, većinom i dan-danas, stoje na liniji laži Bečko-berlinske škole, koja svojim neistinama truje generacije! Da li će biti pomaka u tumačenju istorije koja je već odavno odustala od „Velike seobe“ – pitanje je koje je na mestu.

Ovde ću još jednom da citiram Anatolija Kljosova (koji je svetu predstavio starinu evropskih haplogrupa), koji kaže da su preci Rusa došli iz Podunavlja (R1a). A naša „nauka“ i dalje, kao papagaji, ponavlja o „Seobi Slovena“ i njihovom dolasku na Helm (Balkan) u VI ili VII veku posle Hrista.

Još jedan u nizu dokaza da je grčka mitologija nastala na srpskim božanstvima i legendama nalazi se upravo ovde. Ako se pažljivo isprate delovi ovog teksta, lako će se doći do tog zaključka.

Boginja Leto je, po grčkoj mitologiji, poreklom sa Hiperboreje. A svi koji su upoznati sa Hiperborejom znaju kojem je narodu ona pripadala. Da je Hiperboreja ujedno bila i „zemlja vukova“, jasno upućuje na to koji je narod tamo živeo.

Njeno ime je izvedeno iz likijske reči lada, što znači žena.
Interesantna je paralela, jer Lada je boginja leta, ljubavi i lepote iz staroslovenske mitologije. Po verovanju starih Slovena, ona živi u drugom svetu, zvanom Irij, sve do proleća, kada se budi i sa sobom donosi novi život.
(O Ladi – možda nekom drugom prilikom.)

Ako znamo da je Leto zatrudnela sa Zevsom, onda slobodno možemo zaključiti da je u pitanju Piko. Boginja Leto se porodila u Likiji, a ne na Delosu, kako kaže grčka mitologija. Reka u tom kraju nazvana je po njenoj ćerki Serboni, koja je rođena devet dana pre svog brata blizanca Serbona. Po njemu grad nosi ime Serbon, a ne Ksantos, kako su ga kasnije nazvali Grci.

Serbon je poznat po „obelisku“ na kome su, na srbskom pismu, ispisani zakoni. Njih su pročitali naš pokojni Sveto Bilbija i ruski naučnik Valerij Aleksejevič Čudinov, koji je dao ogroman doprinos na polju dešifrovanja slovenskih runa.

Herodot takođe govori o dolasku Rasena sa prostora Likije u današnju Italiju. Postoji mnogo dokaza koji potvrđuju prisustvo Srba na tim prostorima. U Likiji postoje svetilišta posvećena boginji Leto i njenoj deci – Serboni i Serbonu. Takva svetilišta nalaze se i na ostrvu Krit, za koje su mnogi istraživači utvrdili brojne dokaze da je u praistoriji pripadalo Srbima.

U slovenskim narodima boginja Leto je zastupljena u panteonu svih bogova i prepoznajemo je pod imenom Lada, „Velika Majka“ ili „Velika Boginja“ (Great Goddess and Mother Lada).

U slovenskoj mitologiji Ladinoj deci – blizancima – data su imena Lada i Lado.

Lada je, dakle, boginja lepote u latvijskoj, litvanskoj i slovenskoj mitologiji. Božanski blizanci Lada i Lado zajedno čine jedan aspekt božanstva plodnosti, sličnog grčkom Dionisu. Druga imena za ovo božanstvo su Kupalo / Kupala (povezana sa vodom), Kostromo-Kostrobunko / Kostroma (povezana sa žitom) i Jarilo / Jarila (povezana sa Suncem). Svaki od ovih aspekata ima mušku i žensku komponentu. Lada i njen brat-blizanac Lado obično se pominju zajedno, naročito u pesmama koje su pevale žene tokom setve, žetve ili svadbenih ceremonija.

Poštovana je u Likiji kao samostalno božanstvo, slično Kibeli, a njeni kultovi su pronađeni na više mesta u Maloj Aziji. U Grčkoj je poštovana kasnije, najčešće zajedno sa svojom decom. Na grčkom jeziku reč Leto nema nikakvo značenje.

Iz grčke mitologije
In Greek mythology, Leto (Greek: Λητώ, Lētṓ; Λατώ, Lātṓ in Doric Greek) is a daughter of the Titans Coeus and Phoebe, the sister of Asteria. The island of Kos is claimed as her birthplace. In the Olympian scheme, Zeus is the father of her twins, Apollo and Artemis...
(sledi prevod)

U grčkoj mitologiji, Leto je ćerka titana Kojusa i Febe, sestra Asterije. Za njeno rodno mesto smatra se ostrvo Kos. U olimpijskoj šemi, Zevs je otac njenih blizanaca – Apolona i Artemide – koje je začela kada je njena skrivena lepota privukla Zevsovu pažnju. Klasični mitovi o njoj govore uglavnom o trudnoći i traganju za mestom gde bi mogla da se porodi, jer je ljubomorna Hera učinila da je sve zemlje izbegavaju. Na kraju je pronašla ostrvo koje nije bilo pričvršćeno za dno mora, pa se nije smatralo kopnom – i tu se porodila. Kada su Apolon i Artemida odrasli, Leto se povukla i ostala kao blaga matrona na Olimpu. U rimskoj mitologiji njen ekvivalent je Latona, latinizacija imena pod uticajem etrurske forme Letun.

Nije zato čudno što su, prema „Ilijadi“, na strani Troje bili njeni najbliži saveznici po krvi i jeziku – Likija (Lika), Beotija i Amazonke, mitske ratnice, odnosno rusalke. Na istoj strani bili su i Artemida, Apolon i Arej, dok su na strani Grka stajale vrhovna boginja Hera i Atena.

Na Kritu, u gradu Drerosu, arheolog Spiridon Marinatos otkrio je hram iz VIII veka pre nove ere, u kome su pronađene tri jedinstvene figure Apolona, Artemide i Leto, načinjene od mesinganih ploča oblikovanih oko jezgra (sphyrelata). Valter Burkert beleži da se u Festu pojavljuje u kultu inicijacije.

Od IV veka pa nadalje, Leto je u Anatolijskoj Likiji poistovećivana sa lokalnom „majkom-boginjom“. Njeno svetilište – Leton kod Ksantosa – postojalo je pre helenskog uticaja i ujedinilo je ličijsku konfederaciju gradova-država. Još jedno utočište nalazilo se u Oenoandi, a još jedno na Delosu.

Prema Higinusu, kada je Hera otkrila da je Leto trudna sa Zevsom, zabranila joj je da se porodi na kopnu, na morskom ostrvu ili bilo gde pod suncem. Tako je Leto dugo lutala svetom. Prema Pseudo-Apolodoru, rodila je najpre Artemidu, koja joj je pomogla pri rođenju Apolona.

Antoninus Liberalis i drugi izvori pominju da je Leto došla iz Hiperboreje u liku vučice, ili da je u Likiji – nekada zvanoj Tremilis – pronašla „vučju zemlju“. Pisac Aelijan takođe povezuje Leto sa vukovima i Hiperborejcima: kaže da je putovala dvanaest dana i dvanaest noći od Hiperboreje do Delosa.

Prema starijem predanju, bila je supruga vrhovnog boga Zevsa, ali je kasnije predstavljana kao jedna od njegovih ljubavnica. U Didimi kraj Mileta začela je božanske blizance, ali je ljubomorna Hera pokušala da spreči njen porođaj. Proganjala je čak i aždaja Piton. Tek kada je došla na ostrvo Del i obećala njegovim stanovnicima slavu i bogatstvo, uspela je da se porodi.

Strabo o reci Sirbis
Strabo reports the original name of the river as Sibros or Sirbis...
Strabo izveštava da je izvorno ime reke bilo Sibros ili Sirbis. Za vreme persijske invazije zvala se Sirbe, što znači „žuta“ – kao grčka reč ksantos, koja takođe znači žuto. Reka je imala žutu nijansu zbog zemljišta u aluvijalnoj dolini. Danas se mesto Ksantos nalazi iznad turskog sela Kinik, a savremeno tursko ime reke je Ešen čaj.

Međutim, reka Serbona ili Sirbis je smaragdno plava, te se reč „žuta“ ne može primeniti na nju. Kako se vidi iz navedenog teksta, objašnjenje za žutu boju odnosi se na sediment, ne na samo ime. Reč „žuto“ može imati simboličko značenje, ali ne u ovom kontekstu.

Legenda kaže da je reka nastala od Letinih porođajnih bolova. Hram boginje Leto nalazi se na zapadnoj obali reke, nekoliko kilometara južno od Ksantosa. Danas je to mesto pod zaštitom UNESKO-a kao svetska baština.

Izvori:
– Vikipedija: Grčka mitologija
– Đorđe Petković