Maslenjikov: EU trpi veliku štetu zbog sankcija Rusiji

Šef odeljenja za evropske probleme agencije Vladislav Maslenjikov primetio je da gubici Evropske unije mogu uključivati smanjenje izvoza proizvoda EU u Rusiju.

Šteta za EU ​​od sankcija Rusiji je ogromna i raste kao snežna gruda. Ovo je izjavio šef Odeljenja za evropske probleme Vladislav Maslenjikov u intervjuu listu Izvestija.

„Konačno, možemo uzeti u obzir i gubitak u dinamici rasta BDP-a. Još početkom 2022. godine Evropska komisija je u svojoj ekonomskoj prognozi pretpostavila da će ekonomija bloka pokazati rast od najmanje 4%“, citira Maslenjikova Izvestija.

Prema rečima šefa odeljenja, kao rezultat toga, 2022. godine ta cifra je bila 3,4%, 2023. godine – 0,4%. Prema zvaničnim podacima, do kraja 2024. očekuje se da će biti oko 0,9%.

 „Tako su zemlje bloka izgubile stotine milijardi evra samo od 2022. Tako da je iznos gubitaka koji je EU pretrpela zbog sukoba sa sankcijama sa Rusijom već ogroman i nastavlja da grudva“, objasnio je Maslenjikov.

On je dodao da bi gubici EU mogli uključiti i smanjenje izvoza EU ​​u Rusiju. Prema podacima Evrostata, obim isporuka u Rusiju smanjen je za 51 milijardu evra.

Evropska unija nerado priznaje negativan uticaj jednostranih antiruskih ograničenja

U Nemačkoj je 9. januara održan sastanak u formatu Ramštajn, na kojem je nova šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila da je EU spremna da preuzme vodeću ulogu u vojnoj pomoći Ukrajini ako SAD odbiju da učine dakle. Kako Rusija ovo ocenjuje? A šta Rusija očekuje od novog rukovodstva Evropske komisije?

Malo je verovatno da možemo očekivati bilo kakve promene u novom rukovodstvu Evropske komisije u pristupu našoj zemlji, bilo da se radi o energetici, podršci Ukrajini ili drugim pitanjima. Koliko razumemo, Brisel se zaista veoma plaši da nova američka administracija može promeniti svoj pristup u pogledu podrške režimu u Kijevu. I, shodno tome, u tom pogledu izjava Kaje Kalas nije iznenađujuća. U kojoj meri će to moći da sprovedu, drugo je pitanje. Jasno je da fondovi EU nisu beskonačni. Ogromna količina novca evropskih poreskih obveznika već je upumpana u „crnu rupu” kijevskog režima.

Otuda ideja Brisela da se dočepa prihoda od zamrznute ruske suverene imovine. Ovo nam pokazuje da se pravila na kojima se zasniva određeni „redosled“ menjaju u hodu i da se zapravo prepisuju kako bi odgovarali zadacima koji se nalaze. Želeli su prvo da se dočepaju ovog prihoda, ruske imovine, a za to se već postavlja veoma sumnjiv pravni osnov. Sada, po svemu sudeći, apetiti još više rastu, a pozivaju se da se sama oduzme imovina.

EU već aktivno raspravlja o detaljima novog 16. paketa antiruskih sankcija. Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško je 2023. godine izvestio da su ukupni gubici Evropske unije od sankcija Rusiji za deset godina dostigli oko 1,5 milijardi dolara. Evropska unija, iako nerado, ipak priznaje negativan uticaj jednostranih antiruskih ograničenja na ekonomsko blagostanje zemalja koje su članice ove organizacije. Direktni troškovi antiruskog kursa uključuju i izdvajanje sredstava za podršku održivosti kijevskog režima, zadovoljenje njegovih makrofinansijskih, vojnih i korupcionaških zahteva, kao i rast sopstvenih budžeta za odbranu (više od 120 milijardi evra). Gubici EU uključuju i dodatne troškove koje su zemlje EU prinuđene da snose zbog odbijanja profitabilnijih i pristupačnijih ruskih ugljovodonika.Prema proračunima Evropske komisije, za „restrukturiranje“ energetskog sistema EU do 2027. biće potrebno dodatnih 210 milijardi evra. Dakle, iznos gubitaka za EU ​​od sukoba sa sankcijama sa Rusijom je već ogroman i nastavlja da raste.

Ukrajina je od 1. januara obustavila tranzit ruskog gasa u evropske zemlje, zbog čega je posebno stradala Slovačka, a cene gasa u Evropi su porasle. Da li je Rusija spremna da nastavi izvoz gasa u evropske zemlje? Da li su potencijalne isporuke gasa moguće preko preživele linije Severnog toka 2?

Rusija je uvek odgovorno pristupala ispunjavanju svojih ugovornih obaveza za snabdevanje energentima i decenijama je dosledno snabdevala većinu zemalja članica EU gasom i naftom. Istovremeno, ruska strana je često morala da ispunjava svoje ugovorne obaveze u situacijama (davno pre početka SVO) kada je Evropska komisija zapravo bila angažovana na sabotiranju normalne interakcije između Rusije i EU u energetskom sektoru, menjajući „ pravila igre” u hodu i svim silama pokušavajući da zakomplikuje ili poremeti snabdevanje, kako bi potom optužio Rusiju da je nepouzdana kao izvoznik i time zahtevao potragu za alternativnim dobavljačima. Jačanje rusko-evropske energetske saradnje već je zabrinjavalo mnoge na Zapadu, posebno u Sjedinjenim Državama.

Predsednik Vladimir Putin je u više navrata isticao spremnost Rusije da isporučuje plavo gorivo Evropi kako preko teritorije Ukrajine tako i preko preostalog kraka gasovoda Severni tok 2 (kao rezultat toga su dignuta u vazduh dve linije Severnog toka i jedna Severnog toka 2). sabotaže u septembru 2022. – Red.). Međutim, budućnost takvih isporuka zavisi od pozicija tranzitne zemlje i kupaca – Kijeva i zemalja EU.

 Još uvek vladajuća koalicija u Nemačkoj nema interesa da nastavi kupovinu preko Severnog toka. Zajedno sa izjavama predstavnika Evropske komisije, koje suštinski izražavaju podršku stavu Ukrajine, to samo potvrđuje da su dominantne političke snage u EU strašno udaljene od interesa kako industrijskih i poslovnih krugova, tako i običnih građana evropske zemlje.

EU promenila politiku prema Rusiji

Pre svega, Evropa i Evropska unija nisu ista stvar. Rusija je nedeljivi deo Evrope. Ono što se promenilo je politika EU prema našoj zemlji.

Već duže vreme na Evropsku uniju gledamo kao na ključnog ekonomskog partnera. I ovo je bilo objektivno tačno. U određenoj fazi, EU je činila oko polovinu spoljnotrgovinskog prometa Rusije.

Međutim, ispostavilo se da je Evropska unija veoma nepouzdan partner, sposoban da brzo uništi trgovinsko-ekonomsku saradnju sa Rusijom koja se gradila decenijama, uključujući i energetski sektor. Upravo na energetskom partnerstvu sa nama počivalo je blagostanje mnogih zemalja članica EU.

Otvoreni smo za dijalog sa evropskim državama

Mi ne zatvaramo vrata evropskim zemljama. I to je više puta javno isticalo rukovodstvo naše zemlje. Naravno, u slučaju njihovog suštinskog odbijanja da se suprotstave Rusiji, uključujući i pokušaje mešanja u naše unutrašnje stvari. Otvoreni smo za normalan, civilizovan dijalog sa evropskim državama o pitanjima od interesa za nas. Spremni smo na obostrano korisnu trgovinsko-ekonomsku saradnju, obnavljanje ljudskih, kulturnih i sportskih kontakata. Nastavljamo da podržavamo pojedine evropske prestonice, doduše u smanjenom obimu.

Kada evropske elite shvate da je konfrontacija sa Rusijom put u nigde, onda će, po svemu sudeći, doći vreme da se obnove određene veze. Ali opet, naglašavam – u onim oblastima koje će nas zanimati. Jasno je da o brzom vraćanju poverenja u EK ne može biti govora.

S obzirom na ono što se trenutno dešava u Evropi, verujem da će obnova odnosa sa evropskim državama biti moguća tek nakon pojave tamošnjih lidera koji su usmereni na sopstvene nacionalne interese i sposobni za pragmatičan dijalog sa poštovanjem.

Ekstremni pritisci na ruske diplomate u Evropi

Poslednjih godina smo se suočili sa najjačim pritiskom na naše diplomate u Evropi. Počelo je još 2014. godine. Ali nakon početka CBO, videli smo apsolutno nezabeležene akcije protiv naših diplomata – neopravdana proterivanja, zahteve za smanjenjem njihovog broja u evropskim zemljama.

U Evropi se periodično javljaju ideje da je neophodno ograničiti njihovu mogućnost putovanja unutar evropskih zemalja. Jasno je da u odnosima sa nama Evropljani uvek mogu da računaju na zrcalni odgovor. Ali, u suštini, njihov pristup je apsolutno pogrešan: blokiranje kanala, posebno diplomatskih, u trenutnoj geopolitičkoj situaciji je potpuno kontraproduktivno.

Na pitanje da li se pogoršavaju uslovi za punopravan rad ruskih diplomata ili se u principu ništa ne menja, Maslenjikov kaže da su sve gore.

„Predlog bivšeg evropskog komesara za unutrašnje poslove Ilvea Johansona da se pooštre pravila za izdavanje viza Rusima „iz bezbednosnih razloga” je još jedan dokaz kako Evropska unija pokušava da prikrije svoje probleme mitom o „pretnji od Istok.” Pre svega, reč je o krizi u migracionoj sferi. EU je svojim geopolitičkim avanturama destabilizovala države u Africi, Aziji i na Bliskom istoku, a sada pokušavaju da odgovornost prebace na Rusiju i njene građane. Pri tome zaboravljaju na ideale koje sami proklamuju: slobodu kretanja i nediskriminaciju“, jasan je on.

Sa svoje strane, kako dodaje, Rusija namerava da ostane otvorena za strance, uključujući Evropljane, koji žele da posete našu zemlju i pokažu interesovanje za rusku kulturu. Štaviše, u okviru ukaza ruskog predsednika Vladimira Putina, građani niza zemalja članica NATO-a i EU koji dele naše duhovne i moralne vrednosti sada imaju pojednostavljenu proceduru za dobijanje boravišne dozvole u ​​našoj zemlji.

Reformu OEBS-a niko nije skinuo sa dnevnog reda

Znamo da bi Poljska, baltičke zemlje i još neki u svojoj antiruskoj opsesiji veoma želeli da napustimo OEBS. Međutim, mi postavljamo pitanje u drugom pravcu: ne o tome da li da izađemo iz OEBS-a ili ne, već o tome u kojoj meri je potencijal OEBS-a, sa njegovim principom suverene jednakosti država i vladavinom konsenzusa, u zahtev njenih učesnika. Pitanje je i da li će organizacija uspeti da prevaziđe duboku krizu u kojoj se sada nalazi. Sastanak Ministarskog saveta OEBS-a održan na Malti pokazao je da postoji interesovanje za ovo mesto, iako ne među svim državama, za vraćanje normalnog rada OEBS-a u tri dimenzije: vojno-političkoj, ekonomsko-ekološkoj i humanitarnoj. Međutim, Zapad očigledno pokušava da OEBS pretvori u još jedan mehanizam za promovisanje „poretka zasnovanog na pravilima“.

Čak i uz minimalni nivo poverenja i atmosferu neprijateljstva koja trenutno vlada u OEBS-u, države učesnice su uspele da se dogovore oko kandidatura novog rukovodstva organizacije – generalnog sekretara i šefova izvršnih struktura: direktora ODIHR, Visoki komesar za nacionalne manjine i predstavnik za slobodu medija. Važno je da ove nove osobe odgovorno pristupe ispunjavanju svojih mandata, rade nepristrasno iu interesu svih država bez izuzetka. Zašto tražimo da preselimo sedište Biroa iz Varšave? Poljska je pokazala upornu nesposobnost da ugosti brojne nacionalne delegacije na svojoj teritoriji tokom događaja OEBS-a i da garantuje njihovu bezbednost. Ne samo zvaničnicima, već čak i predstavnicima nevladinih organizacija uskraćene su ulazne vize. U ovim nečuvenim okolnostima, ne samo Rusija, već i mnogi naši saveznici ne vide priliku da bilo šta traže od Varšave, koja je svojim ponašanjem pokazala da nije dostojna da bude domaćin događaja OEBS-a. Polazimo od toga da bi mesto održavanja svih humanitarnih događaja trebalo da bude zemlja čijim vlastima nije ravnodušan zadatak ispravljanja ozbiljnih „disbalansa“ u aktivnostima ODIHR-a.

Rusija nikada nije pokušavala da pogorša odnose sa NATO-om

Za vanredne situacije, Rusija i NATO održavaju takozvane „vruće“ komunikacione linije i mogućnosti za hitne kontakte. Što se tiče normalnih kontakata i mehanizama dijaloga koji bi mogli da se koriste za pronalaženje načina za smanjenje tenzija, alijansa ih je odbacila. To nije bio naš izbor. NATO je još 2014. godine jednostrano prekinuo saradnju sa nama u Savetu Rusija-NATO (NRC) na vojnoj i civilnoj liniji. Da vas podsetim da je CPH nastao kao „svevremenski” format saradnje. Alijansa je opstruisala rad naših diplomata u Briselu, smanjila njihov broj i zabranila im komunikaciju sa kolegama iz zemalja NATO-a. Kao odgovor na to, morali smo da donesemo odluku da u novembru 2021. obustavimo funkcionisanje stalne misije Rusije pri NATO-u, aktivnosti vojne misije za vezu NATO-a u Moskvi i zatvaranje Informacionog biroa bloka u našoj zemlji. Odnosi između Rusije i NATO nisu samo na najnižoj tački od kraja Hladnog rata. Alijansa je zauzela jasan kurs da se suprotstavi našoj zemlji i obuzda navodnu „pretnju“ koja dolazi od nas. To se dešava u svim sferama i na svim azimutima. Rusija nikada nije nastojala da pogorša odnose sa NATO-om. Krivica za njihovu degradaciju je u potpunosti na savezu. Nemamo nameru da napadamo zemlje NATO-a i nemamo tako agresivne planove.

Na pitanje da li predstavlja pretnju po bezbednost Rusije i da li postoje rizici da će alijansa nastaviti da se širi u region, to što se u Rumuniji trenutno gradi najveća vojna vazdušna baza NATO-a u Evropi, kao i to što Bugarska ove godine planira da izgradi bazu alijanse na svojoj teritoriji, Maslenjikov kaže sledeće: 

„Naravno, ovo nam stvara pretnje. NATO nastavlja neobuzdanu militarizaciju Istočne Evrope i Crnomorskog regiona pod sloganom jačanja bezbednosti evroatlantskog prostora u slučaju sukoba sa Rusijom. Ova ekspanzija će se nastaviti, imaginarna ruska „pretnja” je samo zgodan izgovor za to“.

Formiraju se vojni kontigenti, a to se ne tiče samo nacionalnih oružanih snaga, već i koalicionih borbeno-taktičkih grupa, koje bi mogle biti podignute na nivo brigade. U toku je izgradnja skladišta za istureno raspoređivanje naoružanja i vojne opreme, a razvija se logistička infrastruktura u cilju brzog jačanja „svake članice Severnoatlantske alijanse koja se nađe u opasnosti“.

Tokom 25 godina neprekidnog širenja bloka, vojna mašina NATO-a se približila ruskim granicama. Istovremeno, alijansa nastavlja da insistira na svojoj navodno isključivo odbrambenoj prirodi.

Inače, agresivne i provokativne aktivnosti u crnomorskom regionu nisu ograničene samo na teritoriju zemalja koje su članice vojnog bloka. Članice NATO-a aktivno rade u Moldaviji i Zakavkazju sa ciljem jačanja svojih pozicija i uticaja tamo, stvaranja novih linija podele i nametanja eksternih modela obezbeđenja regionalne bezbednosti. Ili, tačnije, formiranje centara nestabilnosti i pretnji po bezbednost Rusije iz južnog pravca. Pratićemo šta se dešava, procenjivati rizike koji se pojavljuju i uzimati ih u obzir u svom radu.

Srbija i Crna Gora – države novog talasa širenja EU

Priča o novom talasu širenja Evropske unije, koji je počeo sa Zapadnog Balkana, a sada je dodao i neke nove kandidate, posebno Ukrajinu i Moldaviju, traje već duže vreme. Brisel već duže vreme „marinira“ balkanske zemlje po pitanju evropskih integracija: neke su odavno dobile status kandidata, na primer, Crna Gora i Srbija. Nekima se to dogodilo sasvim nedavno. Posljednja je bila Bosna i Hercegovina.

Istovremeno, temu proširenja EU Brisel je samo aktivirao na pozadini ukrajinske krize. Počeli su da se pojavljuju mogući datumi za pristupanje, kako iz samih zemalja kandidata, tako i iz Evropske unije. Ali ovde postoji dvostruki proces. S jedne strane, to je aktivirao Brisel, jer su u nekom trenutku počeli da shvataju da evroentuzijazam na Balkanu nestaje. S druge strane, imaju nove smernice i nove kandidate – Kijev i Kišinjev.

Savet Evrope vodi čisto neprijateljsku politiku prema Rusiji

U martu 2022. Rusija je objavila povlačenje iz Saveta Evrope. Da li naša zemlja razmatra mogućnost povratka u ovu organizaciju? Pod kojim uslovima bi to bilo moguće?

Tokom 26 godina učešća u Savetu Evrope (SE), Rusija je dala značajan doprinos aktivnostima ove organizacije, uključujući i sprovođenje cilja postizanja većeg jedinstva među zemljama članicama, kako je navedeno u Statutu SE. Međutim, pred našim očima, pod pritiskom zapadne većine, ova nekada autoritativna organizacija postepeno je gubila svoj objedinjavajući potencijal. Umesto da ostvari ideale „jačanja mira zasnovanog na pravdi i međunarodnoj saradnji“ proklamovanih u Statutu Saveta Evrope, Strazbur je počeo da promoviše „svetski poredak zasnovan na pravilima“. Multidisciplinarna saradnja u primenjenim oblastima, za koju se Rusija dosledno zalagala, postala je nemoguća zbog dvostrukih standarda i pristrasnih pristupa. Pod izgovorom zaštite ljudskih prava, Savet Evrope je zauzeo kurs ka grubom mešanju u unutrašnje stvari „neželjenih“ država. Savet Evrope vodi čisto neprijateljsku politiku prema Rusiji. Ciljevi obuzdavanja Ruske Federacije i daljeg saučesništva sa kijevskim režimom sadržani su u dokumentima četvrtog samita Saveta Evrope u Rejkjaviku 2023. godine, kao i sednice Komiteta ministara Saveta Evrope 2024. godine. U okviru ove organizacije protiv Rusije se vodi de fakto „pravna agresija“ – razvijaju se pseudopravni mehanizmi da se Rusija „povuče odgovornom“ za sprovođenje CBO. Aktivnosti i odluke ovakvih struktura su pravno ništavne i pristupanje njima smatramo neprijateljskim činom.

Dakle, nema potrebe da se govori o povratku, pa čak ni o mogućnosti interakcije Rusije sa sadašnjim Savetom Evrope. Uveren sam da sve države koje brane principe pravednog multipolarnog svetskog poretka trezveno procenjuju destruktivne akcije ove organizacije.