Полемика о иницијативи потпредсједника Владе Алексе Бечића да се Дан Војске Црне Горе, умјесто на годишњицу битке код Туђемила, обиљежава на дан славне побједе црногорске војске и херцеговачких устаника над Османлијама на Вучјем долу, добила је нови наставак.
Из Демократске Црне Горе оштро су реаговали на изјаву историчара Јована Мандића, који је у име Странке европског прогреса (СЕП), на чијем је челу бивши премијер Душко Марковић, оспорио оправданост Бечићеве иницијативе, али и тачност податка из његове званичне биографије да је најмлађи предсједник парламента у историји Црне Горе.
Демократе су у одговору, прожетом иронијом и сарказмом, отвориле и питање додјеле државних станова, повлашћених стамбених кредита и кадровског насљеђа некадашње власти.
„Човјек би рекао да се коалиција странака државних станова најбоље разумије у квадрате, попусте од 80 одсто и рате од 40 евра. Кад, ево чуда невиђенога, почели и историјом да се баве“, поручиле су Демократе.
Шта је Јован Мандић рекао о Бечићу и Вучјем долу?
Историчар Јован Мандић, оцијенио је да је иницијатива за промјену датума обиљежавања Дана Војске Црне Горе неутемељена и непотребна, називајући Бечића самозваним најмлађим предсједником Скупштине у црногорској историји.
Мандић је навео да обје битке имају велики значај за војну и политичку историју Црне Горе, али да историјски континуитет и симболичка вриједност традиције не би смјели бити подређени дневнополитичким интересима.
„Подношење оваквог приједлога има очигледну политичку димензију – остваривање партијских поена међу друштвеним групама које не желе да се идентификују са баштињењем политичке и војне традиције дукљанске државности. И то, сасвим случајно, свега неколико мјесеци уочи предстојећих парламентарних избора“, саопштио је Мандић.
Представник Марковићеве странке потом се упустио у поређење старости Алексе Бечића и Јована С. Пламенца у тренутку њиховог избора на чело црногорског парламента.
Према његовим наводима, Бечић је 23. септембра 2020. године, када је изабран за предсједника Скупштине, имао 33 године, један мјесец и 18 дана, док је Пламенац, изабран на ту функцију 28. новембра 1911. године, имао 32 године, осам мјесеци и 18 дана.
Мандић је, полазећи од податка да је Пламенац рођен 10. марта 1879. године, закључио да је он био најмлађи предсједник парламента у историји Црне Горе.
„Историјске нетачности, уколико се упорно понављају и пласирају у јавности, временом могу бити прихваћене као историјске чињенице“, поручио је Мандић, који је у саопштењу представљен и као један од првих добровољних војника у Црној Гори након обнове независности 2006. године.
Демократе: До 1042. године добацују без проблема, а код 2020. им се замагли пред очима
Одговарајући на Мандићеве тврдње, из Демократске Црне Горе указали су на податак да је Јован Пламенац још 1906. године, приликом ступања на посланичку дужност, према њиховим наводима, приложио крштеницу којом је доказивао да има 30 година, што је био тадашњи уставни услов за избор посланика.
Демократе су тиме довеле у питање рачуницу историчара СЕП-а, уз оцјену да је расправа о старости двојице предсједника парламента суштински небитна за питање избора датума обиљежавања Дана Војске.
„Крштенице умијете да нађете иако вас помало збуне, а оптужнице из времена ваше власти никако да примијетите“, поручили су из Бечићеве странке.
Позвали су представнике СЕП-а да се, када су већ заинтересовани за историју, позабаве и оном новијом, посебно питањем бивших руководилаца безбједносног сектора и државних функционера који су након промјене власти хапшени, оптуживани или процесуирани.
„Један бивши директор АНБ-а, два директора Управе полиције, више њихових помоћника, више високих државних функционера… И сад, замислите те историјске истраживаче! До 1042. године добацују без проблема, а кад дођу до 2020, одједном им се замагли пред очима“, навеле су Демократе.
Што вам је, људи, скривио Вучји до?
У средишту реаговања Демократа нашло се питање односа према једној од најзначајнијих војних побједа књажевине Црне Горе, извојеваној 28. јула 1876. године, у садејству са херцеговачким устаницима.
„Што вам је, људи, скривила та битка?! Коме смета што је црногорска војска, заједно са херцеговачким устаницима, извојевала величанствену побједу над османском војском? Коме сметају црногорски јунаци из 1876. године?“, питају из Демократске Црне Горе.
Они су иронично упитали да ли је проблем у томе што су црногорски ратници побиједили Османско царство или у томе што их није предводио неко из партијског предсједништва њихових политичких опонената.
„Је ли књаз Никола требало прво да пита партијски комитет смије ли кренути у бој?! Или је требало да сачека да му ви, вијек и по касније, овјерите историјску заслугу?!“, поручују Демократе.
Посебно су нагласили да Бечићева иницијатива не подразумијева брисање Туђемила из историјског памћења, већ афирмацију војничке традиције Црне Горе.
„Нико не брише Туђемил! Али немојте ви, забога, због Туђемила брисати Крусе, Мартиниће, Граховац, Фундину, Вучји до и Мојковац! Није Црна Гора настала на једној вашој партијској сједници, па да јој ви одређујете од које до које године смије да памти своје јунаке“, нагласили су из ове странке.
Зашто једни датуми чувају историју, а други је наводно бришу?
Демократе су подсјетиле политичке опоненте и на одлуке о установљавању 13. јула као Дана државности и 21. маја као Дана независности, указујући на нелогичност тврдњи да би избор Вучјег дола за Дан Војске значио одрицање од ранијих историјских догађаја.
„Кад сте 13. јул прогласили Даном државности, јесте ли тиме избрисали све што се догодило прије? Кад сте 21. мај прогласили Даном независности, јесте ли избрисали све што се догодило прије 2006. године? Нијесте, наравно! Па како онда ваше одлуке чувају историју, а туђе је бришу?!“, упитали су из Бечићеве партије.
У завршници реаговања непосредно су се обратили предсједнику Странке европског прогреса Душку Марковићу, замјерајући му што, како тврде, не показује исту истраживачку ревност када је ријеч о додјели државних станова, повлашћеним кредитима и кадровском насљеђу власти чији је био дио.
„Чудо једно! Кад треба пребројати Бечићеве године, све знате. Кад треба пребројати од државе отете милионе, нико ништа не зна“, поручиле су Демократе, закључујући да „историју не пишу партијске комисије за станове“.
Вучји до не заслужује да буде талац дневне политике
Иницијатива да се Дан Војске Црне Горе обиљежава на годишњицу битке на Вучјем долу, о којој је "Барски портал" већ писао, отворила је много значајније питање од онога ко је и са колико година сједао у фотељу предсједника парламента.
Ријеч је о односу савремене Црне Горе према сопственој, неспорној војничкој и државотворној традицији.
Побједа на Вучјем долу припада историји Црне Горе као један од најславнијих подвига њене војске, али и као свједочанство заједничке ослободилачке борбе Црногораца и Херцеговаца, која је претходила међународном признању независности Црне Горе на Берлинском конгресу 1878. године.
Управо зато иницијатива да се тај датум установи као Дан Војске заслужује озбиљну, аргументовану расправу, умјесто свођења на партијске интересе и пребројавање година из крштеница политичких и историјских личности.