Посланица Посебног клуба посланика у парламенту, Баранка Радинка Ћинћур, поручила је да избор судија Уставног суда не смије бити подређен личним, страначким или закулисним интересима, већ искључиво знању, интегритету и професионалним референцама.
Она је истакла да образложења која се у јавности пласирају – да кандидаткиња Мирјана Вучинић није изабрана због недостатка подршке опозиције – представљају тек “димну завјесу”.
„То је покушај да се сакрије права истина, а истина је врло једноставна: има посланика и посланица у Скупштини који, на основу свог професионалног интегритета, могу да гласају по савјести, а не по наређењу лидера партије. То некима смета, и те како смета. На другој страни су они који умјесто стручности бирају инат, ускопартијске интересе и личне анимозитете“, саопштила је Ћинћур.
Она подсјећа да је избор судија Уставног суда, иако политички процес, нешто што “никада више не смије постати политичка трговина коју парламентарна већина назива договором”.
„Када неко мисли да може да поставља судије Уставног суда по својој мјери, због личних и ускопартијских интереса, тај директно удара на повјерење грађана у државу. То раде они којима је важнија партија од Устава и фотеља од правде“, истакла је она.
Као један од најјаснијих доказа злоупотребе процеса, Ћинћур је навела изјаву актуелног министра правде, који је истакао да, према садашњем тумачењу, услове за судију Уставног суда „испуњава сваки правник са 40 година живота и 15 година стажа“.
„Сви знамо да то није дефиниција ‘угледног правника’. Такав приступ девалвира институцију и њено посланство“, нагласила је она.
Посланица из Бара истакла је да су посланици различитих политичких опција, који су подржали кандидатуру Мирјане Вучинић, показали да их не интересује “политичка пијаца”, већ стручност, знање и интегритет.
„Гласали су за независан и функционалан Уставни суд, за државу, а не за партијске нагодбе“, казала је она.
На крају, Ћинћур подвлачи да и у политици постоје вриједносне и моралне црвене линије.
„Независност Уставног суда је једна од тих линија – и ту нема игре. Сваки посланик има право и обавезу да одлучује по знању, увјерењу и одговорности према грађанима. Уставни суд не смије постати сервис било које партије, па ни парламентарне већине“, закључила је Радинка Ћинћур.