Промоција часописа „Неказано“ у препуној сали Хотела Princess

У амбијенту гд‌је се ријеч претвара у сусрет, а сусрет у стваралачку искру, конференцијска сала Хотела Princess синоћ је постала мјесто живог пулсирања умјетности. Испуњена до посљедњег мјеста, носила је дах ишчекивања, гласове познатих и нових аутора и ону посебну топлину окупљања коју „Неказано“ већ годинама његује.

 Тако је отпочела свечана промоција 16. броја Часописа за културу и умјетност „Неказано“, још једне свјетиљке у низу издања која спајају градове, језике, људе и њихове приче.

 Конференцијска сала била је испуњена до посљедњег мјеста, што је још једном потврдило углед и привлачност овог међународног удружења међу ауторима и љубитељима умјетности.

 Промоцију је отворио предсједник удружења и главни уредник часописа, Лабуд Н. Лончар, обраћајући се присутнима ријечима:

 „Поштовани пријатељи, драги гости,

Радост је када се на једном мјесту окупе пјесници, писци, пјевачи и други умјетници, те својим стваралаштвом оставе блистав траг у култури једног града и цијеле земље. Данас имамо неколико важних повода да се окупимо у овом предивном амбијенту Хотела Princess.

 Први и основни разлог нашег окупљања јесте промоција лијепе писане ријечи и пријатељства кроз часопис Неказано, који његује отвореност, мултикултуралност и поштовање, без обзира на вјеру, нацију или социјалну припадност аутора.

Други повод је обиљежавање Дана ослобођења града Бара у Другом свјетском рату — датума који с поносом и захвалношћу баштинимо као дио нашег идентитета и колективног памћења.

Трећи повод, ништа мање значајан, јесте обиљежавање свјетске манифестације „Стоп насиљу над женама“, коју удружење „Неказано“ већ годинама обиљежава на захтјев организатора. Ту акцију увијек смо обиљежавали љубављу, а не мржњом, јасно поручујући: „Стоп насиљу било које врсте.“ Тако ћемо поступити и ове године — у духу солидарности, хуманости и одговорности према друштву.“

Након обраћања, Лончар је прочитао исјечке из предговора новог издања часописа:

„За разлику од досадашњих бројева часописа у којима смо посвећивали простор успомени на преминуле књижевне ствараоца из Црне Горе и региона, овај пут посвећујемо — неком живом. Нечему што траје дуже од свих нас. Нечему што је преживјело пожаре, ратове, суше, краљевине и републике, државе и недржаве, људску наду и људску немоћ.

Овај број је посвећен Старој маслини — нашој чуварки памћења, свједоку времена и тихом симболу Бара.

У години њеног великог јубилеја, када слави 2250 година постојања, окрећемо се њој: стаблу које није само дрво, већ хроника једног народа. Под њеном крошњом народ се састајао, мирио, завјетовао, исповиједао и — волио.

Ове године, управо на њен рођендан, убрани су њени плодови и настало је маслиново уље, драгоцјено попут успомене. Ни пожари, који су гутали брда и маслињаке, нијесу је поколебали. Остала је усправна — као опомена и као нада.

Њене гране биле су надстрешница за д‌јецу која учествују на фестивалу „Под старом маслином“, а њен обрис вјековима улази у умјетност: у цртање, фотографију, стих и причу. На крају могу само са поносом да кажем: нека остане и даље наш тихи свједок, наша вјечна инспирација, наш симбол постојаности.“

Лончар је тада позвао мр Миодрага Влада Бановића и представио га публици као једног од најзаслужнијих за допринос и садњу маслина у граду Бару те му уручио признање за допринос удружењу Неказано. Бановић се захвалио и у кратким цртама објаснио његову улогу у градњи Паркова маслина у Бару, на приморју и у Подгорици.

Програм вечери водила је пјесникиња Гордана Срећковић, а један од најпотреснијих тренутака био је наступ пјесникиње Катарине Бољевић, која је својом снажном и емотивном интерпретацијом пјесме о насиљу над женама дубоко дирнула публику и заслужила дуг аплауз.

Посебан допринос вечери својим наступом дала је пјесникиња Гордана Сарић, која се надахнутим говором захвалила удружењу Неказано и веома се похвално изразила о часопису, говорећи да је то у ствари сјајна књига, књига која шири љубав и пријатељство међу народима. Након тога говорила је једну своју пјесму којом је ових дана имала наступ у Италији, гд‌је је примила једну од највећих европских награда.

Упркос невремену, даљини и хладноћи, бројни аутори су допутовали из различитих црногорских градова, потврђујући још једном своју приврженост писаној ријечи. Њихови наступи дали су вечери разноликост, топлину и умјетничку пуноћу.

Никшић: Гордана Сарић, Никола Мрдак и Љубица Трајчева

Подгорица: Здравко Ђурановић, Бранка Секулић, Наталија Тања Новаковић, Славка Кликовац, Драгољуб Пејовић, Драгана и Сандра Павличић.

Даниловград: Драгана Кековић

Будва: Никола и Тина Челебић

Бар: Гордана Срећковић, Рената Мијић (говорила пјесму Данијеле Ђорђевић из Сурдулице), Винка Марстијеповић Леринц, Зема Шкријељ, Лабуд Н. Лончар и млада суграђанка која је интерпретирала пјесму Ане Спасић.

Свим присутним ауторима уручени су сертификати као израз захвалности за допринос ширењу лијепе писане ријечи и афирмацији удружења.

Уз стихове, вече је обогаћено и музичким интерпретацијама. Здравко Ђурановић, Катарина Бољевић и Наталија Тања Новаковић отпјевали су неколико нумера, дајући догађају посебан тон упркос мањим техничким изазовима са озвучењем.

Један од емотивнијих тренутака вечери био је свечани пријем Љубице Трајчеве у чланство Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“. Чланску карту уручио јој је предсједник удружења, Лабуд Н. Лончар, уз аплауз и честитке.

На крају програма, Лончар је упутио захвалност свим учесницима и ауторима заступљеним у новом броју часописа, посебно онима који нијесу могли присуствовати промоцији. Њихови примјерци биће послати путем поште.

Вече је завршено заједничким фотографисањем и најавом два предстојећа књижевна догађаја у Подгорици: 3. децембра у Подгорици— промоција књиге Светлане Милић 16. децембра — промоција заједничке књиге Здравка Ђурановића и Николе Челебића