Мандић: Саучешће за Младића је чин вјере и људскости
Црној Гори је потребан нови политички и друштвени одговор који ће, како је поручено, почивати на помирењу, заједништву и бризи о сваком човјеку, али без захтјева да се било ко одрекне сопственог идентитета, традиције и вјере.
Такав став изнио је предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, наглашавајући да политика помирења не може подразумијевати одрицање од себе.
„Црној Гори је потребан нови српски одговор и на томе ћемо истрајати. То је одговор помирења, заједништва и бриге о свима, али то не значи одрицање од самих себе. Као што не тражимо ни од кога да се одрекне себе, било би неприродно да то учинимо ми“, поручио је Мандић.
Посебан дио његовог одговора односио се на полемике које су у редовима Демократске партије социјалиста покренуте поводом његовог телеграма саучешћа након смрти генерала Ратка Младића.
Мандић је јасно ставио до знања да свој поступак не доживљава као политичку провокацију, већ као чин који произлази из традиције, вјере и обичаја.
„Мој телеграм саучешћа представља нешто што је обичај у српском народу, и не само у њему, већ и код наших рођака Црногораца“, рекао је Мандић, подсјећајући да се сличан однос према смрти некадашњих највиших државних функционера могао видјети и у Црној Гори.
Он је нагласио да у његовом телеграму није било ничега што би излазило из оквира онога што налажу људски обичаји и вјера којој припада.
„У мом телеграму саучешћа није било ничега сувишног. Урадио сам све у складу са вјером којој припадам“, поручио је Мандић.
Управо је чињеница да је један традиционални гест саучешћа изазвао политичке реакције, према његовим ријечима, показала да у дијелу опозиције и даље постоји потреба да се политички тумачи чак и оно што припада домену личног, вјерског и људског.
„Видим да је то изазвало много полемике у редовима ДПС-а. Нека се стрпе. Ако ова тачка евентуално дође на дневни ред, имаће прилику да говоре о свему томе“, рекао је Мандић.
Истовремено, упозорио је да моралне лекције које данас долазе из ДПС-а не могу бити посматране изван историјског контекста њиховог политичког дјеловања.
Само нека не мисле, вели, да ће им "моралне придике" које данас држе проћи. Подсјетио је и на однос Мила Ђукановића и тадашњег ДПС-а према Републици Српској и њеној војсци до 1995. године.
Према његовим ријечима, управо би отварање те теме могло да доведе до веома занимљиве политичке расправе, будући да се ставови и политика ДПС-а према овим питањима током година мијењала.
Мандић је, говорећи о политичкој генерацији која данас покушава да представи ДПС у новом руху, оцијенио да су њени највећи терет управо стари партијски кадрови предвођени Милом Ђукановићем.
„Једини који треба нечега да се одрекну јесу припадници млађе генерације политичара у ДПС-у — старих партијских барона предвођених Милом Ђукановићем“, казао је он.
Истовремено, Мандић је оцијенио да ти исти кадрови, упркос терету прошлости, и даље имају снажан утицај на бирачко тијело те странке.
„Они су им тегови о ногама, али они знају да управо ти тегови носе већину њихових гласова“, навео је Мандић.
Говорећи о политичким промјенама након 2020. године, Мандић је посебно истакао питање слободе. Према његовим ријечима, политичка слобода подразумијева и право сваког појединца да поступа у складу са сопственим увјерењима и интересима, све док тиме не угрожава права других.
„Ми смо се 2020. године изборили за слободу, а то значи да свако има право да поступа у складу са сопственим интересима, и ја то право у потпуности подржавам“, поручио је.
Мандић је истовремено одбацио тезу да очување сопственог идентитета и традиције представља препреку европском путу Црне Горе.
Напротив, поручио је да актуелна парламентарна већина жели да Црну Гору уведе у Европску унију, али да то неће бити учињено по цијену одрицања од сопственог идентитета.
„ДПС много боли што ће ова парламентарна већина увести Црну Гору у Европску унију“, рекао је Мандић.
Он је подсјетио да је ДПС током периода од 2006. до 2020. године такође заговарао европске интеграције, али да, према његовој оцјени, није успио да направи очекивани напредак у преговорима.
„Покушавали су они то од 2006. до 2020. године, али нису успјели да затворе готово ниједно поглавље“, казао је.
Мандић је на крају послао и јасну поруку да европска будућност Црне Горе, по његовом ставу, не мора бити супротстављена националном, вјерском или историјском осјећају њених грађана.
„Ова парламентарна већина ће, заједно са Андријом Мандићем, аплаудирати у Бриселу када Црна Гора постане чланица ЕУ“, поручио је.
Тако је порука коју Мандић шаље истовремено усмјерена у два правца - према унутрашњем помирењу у Црној Гори, али и према очувању права сваког народа и сваког појединца да буде оно што јесте. У том оквиру, и саучешће Ратку Младићу представљено је као чин који Мандић види прије свега кроз призму вјере, традиције и људског достојанства, а не као политички акт који би било ко требало да прописује или забрањује.
