Поводом усклађивања визне политике Црне Горе са ЕУ, влада Милојка Спајића наводи да су, у тренутним глобалним околностима, приступ новим тржиштима и олакшан долазак туриста и инвеститора кључни за одрживост црногорског туризма, који чини 26 одсто БДП-а.
Управо су јасни економски интереси главни разлог због кога је Црна Гора успоставила безвизни режим према одређеном броју земаља, наводе из Владе.
Коментаришући ове закључке Владе, економски аналитичар Давор Докић каже да сматра да би увођење виза додатно урушило црногорски туризам.
– Мислим да је ова одлука Владе коначно вођена здравим разумом, јер није било ни нормално сјећи грану на којој сједите, а ми смо то чинили увођењем санкција. Зато је добра одлука Владе која говори да је евентуално увођење виза Русији, Кини, Турској, Азербејџану... одложено. Мислим да ће то ускоро бити беспотребна и сувишна прича и да до тога никада неће ни доћи. Почели су и мировни преговори између САД и Русије око овог несрећног рата у Украјини, тако да се назире свјетло на крају тунела – каже Докић за "Дан".
Када је безвизни режим у питању, из Владе су навели и конкретно на које се земље односи.
– Русија са 230.000 руских посјетилаца годишње и ова земља и даље има значајан утицај на економију. Земља са највећим бројем лица који у Црној Гори имају регулисан боравак (18.427 држављана Русије) – саопштено је из Владе.
Наводе и Азербејџан.
– Инвестиција од милијарду еура у ризорт Портонови, око 15.000 туриста годишње – додају из Владе.
Даље наводе Кувајт, Катар, Саудијску Арабију и Бахреин.
– Растуће инвестиције из ових земаља у некретнине и туризам, као и велики потенцијал (авио-конекције и прилив гостију) за диверсификацију туристичког тржишта – саопштили су из Владе.
Турска је, додају, трећи по величини инвеститор у Црној Гори (91,2 милиона еура инвестиција у 2024) и 320.000 посјетилаца годишње.
– Регулисан боравак у Црној Гори има 11.465 држављана Турске – истичу из Владе.
Кина, како наводе, учествује у стратешким инфраструктурним пројектима (ауто-пут, реконструкција булевара на релацији Аеродром Тиват – Јаз, ТЕ Пљевља), са бројем забиљежених улазака од 58.000 туриста у 2024.
Бјелорусија је, кажу, кључна дестинација за трансплантацију бубрега црногорских грађана (50 људи на листи чекања, трошкове у износу од 70 хиљада покрива Фонд за здравствено осигурање).
Докић каже да је отказивање авионских летова из Русије за Црну Гору знатно допринијело паду броја туриста из ове велике државе, што је, и значајно утицало на финансијски резултат наше туристичке привреде.
– Према мојим процјенама, Црна Гора је изгубила преко двије милијарде еура зато што је брзоплето ушла у процес увођења санкција Русији. То, једноставно, нисмо требали да урадимо, као што, на примјер, није урадила Турска и људи из Русије су потпуно неометано долазили у ту државу и трошили свој новац, проводећи свој одмор или слободне дане – каже Докић.
У циљу испуњавања обавеза преузетих Реформском агендом, Министарство вањских послова и Министарство унутрашњих послова активно раде на хармонизацији са визном политиком са ЕУ и прилагођавању шенгенским правилима кроз више иницијатива, додају.
Привржени европским вриједностима
– Црна Гора је приврженост европском путу и европским вриједностима потврдила потпуним усклађивањем са политиком ЕУ према Русији, увођењем санкција 2022. године, што је туристичку привреду довело у изазовну позицију, имајући у виду учешће руских туриста у укупном броју оних који посјете Црну Гору. Додатно, Црна Гора, као претежно авио-дестинација, има ограничења због неразвијене путне инфраструктуре за долазак већег броја посјетилаца из Европске уније – наводи се у саопштењу Владе.
Прва је измјена легислативе, конкретно Закона о странцима.
Затим је ангажовање екстерног партнера, реномиране компаније која би требало да прикупља документацију за издавање визе у земљама гдје немамо конзуларну покривеност, усљед ограничених капацитета диплматско-конзуларне мреже.
Указују и на реформу Визног информационог система, за шта су обезбијеђена средства од милион еура у оквиру ИПА ИИИ регионалног пројекта за јачање капацитета за управљање границама, у сарадњи са Међународном организацијом за миграције, чиме ће се омогућити повећање ефикасности при издавању виза, увести сервиси е-виза и онлајн аплицирања и тиме обезбиједити техничке претпоставке за усклађивање са визним стандардима ЕУ.
У сарадњи са ЕУ наставиће да траже најбоља рјешења, која ће истовремено задовољити наше националне економске интересе и обавезе које имамо у процесу приступања ЕУ, превиђене РА (2024–2027), укључујући и постепено укидање безвизног режима за земље којима је потребна виза за ЕУ, а који ће бити у потпуности усклађен, до тренутка пријема Црне Горе у чланство ЕУ, сматрају у Влади.
