Голубовић: Русе регистровали као туристе, а остварено милион ноћења мање

Детаљном анализом званичних података Монстата који се односе на индивидуални, тј. приватни смјештај лако се може закључити да није све тако црно каквим се жели представити, казао је за "Дан" Петар Голубовић, директор Центра за истраживање и развој туризма

.....

"Наратив који је пласиран црногорској јавности о знатно слабијој туристичкој 2024. години у нашој земљи, када је број остварених долазака и ноћења у питању, предимензиониран је и сензационалистички. Заиста сматрам да људи са највиших политичких функција и државних позиција, као и новинари, морају бити објективни и детаљни приликом анализе и изношења података који се пласирају јавности Црне Горе" – истакао је Голубовић.

Као неко ко се бави анализама и прати туристичка кретања и трендове у туризму, наш саговорник је детаљно анализирао структуру долазака и остварених ноћења у индивидуалном смјештају.

"Овдје је веома битно напоменути да су конкретно држављани Русије у 2024. остварили скоро милион ноћења мање у односу на 2023. Број регистрованих долазака држављана Русије је за 48.662 мањи него 2023. године"– указао је Голубовић.

Наглашава да говори искључиво о приватном смјештају, "јер је доказано да су руски држављани који су усљед ратних дешавања емигрирали у Црну Гору и живјели међу нама 2023. регистровани као туристи". То прати детаљна анализа долазака и ноћења остварених од стране држављана Русије, гдје се јасно види дисбаланс остварен у 2023, нарочито у прва четири мјесеца.

Највише туриста из Србије

Црну Гору је током 2024. године посјетило око 2,6 милиона туриста, а остварено је укупно 15,6 милиона ноћења, показују подаци Монстата. Од укупног броја, страни гости чинили су чак 96,1 одсто свих ноћења, док су домаћи туристи учествовали са свега 3,9 процената. Туристи из Србије остварили су највише ноћења – 23,5 одсто, слиједе гости из Русије са 18,3 одсто, из Босне и Херцеговине са 8,4 одсто, затим из Турске, Њемачке, Украјине и Уједињеног Краљевства. Више од трећине укупних ноћења остварили су туристи из осталих земаља, што показује да Црна Гора све више постаје дестинација са широким међународним дометом.

"Веома је битно напоменути да напрасни раст броја туристичких долазака и ноћења долази паралелно са руским имигрантима који бјеже од руско-украјинског рата. Да не постоје никакве туристичке промо активности државе Црне Горе које би анимирале држављане Русије да у овако повећаном обиму посјете државу. Директне авио-линије између двије државе одавно су укинуте, не постоје тур-оператори, нити домаћи, нити инострани, који организовано раде на довођењу туриста из Русије у нашу земљу. Стога се намеће логичан питање одакле тако интензиван долазак туриста из Русије у Црну Гору. Очигледно је да је у 2023. години, када причамо о овом тржишту, у нашој земљи доминантно био присутан "избјеглички туризам" – објашњава директор Центра за истраживање и развој туризма.

Руси остварили милион ноћења мање него 2023. године

 Да би се лакше схватило, Голубовић је поједноставио.

"У 2024. управо су ови руски држављани остварили скоро милион ноћења мање у приватном смјештају и чак 48.662 доласка мање. Дакле, људи који су емигрирали у Црну Гору иселили су се или регулисали свој статус овдје и више нису улазили у туристичку статистику. На конто тога се и та бројка ноћења драстично смањила" – објаснио је овај туризмолог и додао да, када се из туристичке статистике у индивидуалном смјештају изузму руски држављани, можемо видјети да је 2024. број долазака био 2,9 одсто већи него 2023, а број ноћења нешто мањи, 1,7 одсто.

Он истиче да је потребно Црној Гори презентовати праву слику, без било каквих скривених информација.

"У том свјетлу, када причамо о приходима оствареним од туризма у 2024. години, сматрам да је неопходно да Централна банка Црне Горе у својој анализи прихода од туризма у 2024. и 2023. изузме држављане Русије, како бисмо добили праву и објективну слику прихода остварених од туризма. Тек онда бисмо могли да направимо упоредну анализу" – истакао је Голубовић.

У фокусу Стратегије унапређење квалитета

Осим маркетиншких активности, у фокусу стратегије је и унапређење квалитета смјештајних капацитета и услуга. Планира се модернизација постојеће понуде, уз очување природних ресурса и културног идентитета простора. У том смислу, развој туризма посматра се као дио ширег друштвено-економског процеса који мора бити у функцији локалне заједнице, а не искључиво профита.

Црна Гора, са својим природним богатствима, разноврсном обалом и планинским залеђем, има све предуслове да оствари стабилан и одржив раст у туризму. Ипак, успјех на том путу зависиће од досљедне примјене стратегије, укључивања локалних заједница у одлучивање и усклађивања туристичког развоја са принципима заштите животне средине.

Овако, како је додао, немамо релевантне податке о приходима од туризма.

"Не знам је ли то могуће у њиховој методологији обраде података, али било би пожељно видјети те податке. Сигуран сам да би бројеви били другачији и да би показали да су у 2024. приходи од туризма заправо били на знатно вишем нивоу у односу на 2023. годину" – рекао је Голубовић.

У циљу даљег развоја и очувања конкурентности, Влада Црне Горе усвојила је Стратегију развоја туризма за период од 2022. до 2025. године. Документ предвиђа низ мјера усмјерених ка одрживом развоју сектора, смањењу зависности од љетње сезоне и јачању улоге туризма у укупној економији земље. Кључни фокус стратегије је борба против сезоналности, односно продужење туристичке године кроз развој понуде у периодима ван главне сезоне. У том контексту, планиран је развој културног, спортског, здравственог и конгресног туризма, како би Црна Гора била атрактивна дестинација током цијеле године.

Посебан акценат стављен је на диверсификацију тржишта. Иако су туристи из региона и Источне Европе традиционално најбројнији, све више се улаже у промоцију према тржиштима западне Европе, Блиског истока и Азије. У ту сврху планира се унапређење авио-повезаности кроз увођење нових директних линија и субвенционисање авио-компанија које Црну Гору повезују са кључним емитивним тржиштима. Влада, у сарадњи с туристичком привредом, све више користи дигиталне канале за промоцију земље, са циљем позиционирања Црне Горе као аутентичне и одрживе дестинације.