Некретнине на обали све скупље: Будва премијум тржиште

Црногорско приморје биљежи рекордан раст цијена некретнина у 2025. години, а у појединим сегментима тржишта надмашује просјеке многих регија у Шпанији и Италији.

Ана Ђукић из једне агенције за некретнине из Будве казала је за портал "Дан" да, ако се узме у обзир Закон о легализацији, који директно ограничава понуду на некретнине са исправном документацијом, уз истовремени раст цијена у новоградњи, свакако треба очекивати наставак раста на тржишту.

„Интересовање клијената је усмјерено на куповину мањих стамбених јединица, углавном гарсоњера и једнособних станова“, каже Ђукић.

Када је ријеч о нашим људима из дијаспоре, она истиче да се све чешће одлучују за куповину у Црној Гори, иако постоје и цјеновно повољније дестинације.

„Наши људи из дијаспоре све чешће бирају Црну Гору управо због културолошке и језичке блискости“, наглашава она.

Цијене некретнина у Будви почетком ове године задржале су ниво из претходне, казао је Мирко Вујовић из агенције која се бави продајом некретнина на територији Будве.

„Не биљежимо пад цијена. У ужем центру Будве цијене се крећу од 4.000 до 6.000 евра по метру квадратном, у другој зони од 3.000 до 4.000 евра, док се у трећој зони просјек креће око 3.000 евра. Некретнина испод 3.000 евра по квадрату је веома мало на тржишту. Овдје не убрајам луксузне комплексе и кондо хотеле на првој линији мора, гдје су цијене значајно више“, каже Вујовић.

Он сматра да се поређења црногорског тржишта са страним често поједностављују.

„Шпанија има око 48 милиона становника и територијално је приближно 37 пута већа од Црне Горе. Наравно да у појединим дијеловима шпанске обале постоје некретнине по нижим цијенама него код нас, нарочито у мање развијеним или удаљенијим регијама, гдје се станови могу наћи већ од 1.500 до 2.000 евра по метру квадратном. Међутим, у најпознатијим љетовалиштима попут Марбеље, Ибице или дијелова Барселоне цијене достижу 7.000 до 12.000 евра по квадрату, па и више у ексклузивним зонама“, наводи он.

Због тога, истиче, поређења морају бити реална и у контексту.

„Сматрам да у јавном простору понекад постоји потцјењивачки наратив када је Црна Гора у питању. Имао сам прилику да туристички и пословно обиђем велики број европских и свјетских дестинација и одговорно тврдим да је Црна Гора једна од најљепших земаља на свијету. Квалитет градње у Црној Гори нимало не заостаје за Шпанијом и многим другим европским државама“, истиче Вујовић.

Он додаје да постоје и системски изазови, прије свега инфраструктурни недостаци и спорост администрације.

„Међутим, са сличним проблемима сусријећу се и друге европске земље. Чињеница да инвеститори и купци из региона, Русије, Украјине, Турске, Њемачке, Француске, Велике Британије и других држава континуирано бирају Црну Гору за инвестицију или боравак говори сама за себе. То није случајност“, казао је он.

Вујовић наводи да Црна Гора има изузетан потенцијал и природне ресурсе.

„На нама је да их додатно унапређујемо, али и да сопствену земљу реално цијенимо“, закључио је Вујовић.

Економски аналитичар Давор Докић казао је за портал "Дан" да се цијене некретнина у Будви значајно разликују у зависности од локације.

„Квадрат стана у дијеловима близу Старог града креће се у распону од шест до осам хиљада евра. У унутрашњости Будве цијене се крећу од двије и по до четири хиљаде евра по квадрату, у зависности од тога да ли је у питању новоградња или стан у старијим зградама“, каже Докић.

Он додаје да су Бечићи нешто јефтинији, али да и ту цијена зависи од више фактора — погледа, близине мора, саобраћајне повезаности и квалитета градње.

Када су у питању руски држављани, који су значајни купци некретнина, укидање директних летова из Москве нанијело је озбиљну штету црногорској економији и утицало на тржиште.

„У времену које је иза нас, у Црну Гору је из Русије стигао капитал вриједан неколико милијарди евра, који није искоришћен на прави начин. Осим куповине некретнина, руски туристи били су други по броју ноћења, одмах иза српских, с тим што су Руси били платежно најјачи гости“, каже Докић.

Он сматра да је укидање летова из Москве било исхитрено.

„Влада Здравка Кривокапића требало је да испреговара да бар добијемо адекватну компензацију за ту одлуку. Али сада је тако како је и морамо покушати да освојимо нова тржишта и бар дјелимично надокнадимо те губитке“, каже Докић.

Додаје да би, након окончања сукоба у Украјини, требало покушати повратак на руско тржиште, јер је оно веома важно за Црну Гору.

Поређења ради, као примјер се често наводе Будва и шпанска Мурсија. Почетком 2026. године просјечна цијена метра квадратног у Будви износила је око 2.900 евра, док се у Мурсији кретала између 1.700 и 1.800 евра.

Типичан стан од око 60 квадратних метара у Будви кошта око 175.000 евра, док је у Мурсији око 105.000 евра. На ширем тржишту цијене у Будви крећу се од 100.000 до 400.000 евра, док се у шпанском љетовалишту крећу од 85.000 до 320.000 евра.

Луксузне некретнине у Будви могу достићи цијену од 4.500 до чак 10.000 евра по квадрату, док се у Мурсији некретнине могу купити за 2.500 до 3.000 евра по квадрату.

И Албанија постаје озбиљна конкуренција
Ни сусједну Албанију не треба занемарити, јер цијене некретнина у њеним најпопуларнијим љетовалиштима постају све атрактивније.

У Саранди, једној од најтраженијих дестинација на албанској ривијери, станови у центру града крећу се од 1.200 до 2.000 евра по квадрату. Станови уз море или са погледом на море достижу цијене од 1.500 до 3.000 евра, док луксузне некретнине могу коштати и до 4.500 евра по квадрату.

У Ксамилу, познатом по плажама и близини Бутринта, станови се продају по цијени од 2.000 до 3.000 евра по квадрату, што значи да стан од 60 квадрата кошта између 120.000 и 180.000 евра.

Влора, која се налази на споју Јадранског и Јонског мора, има нешто ниже цијене. Према актуелним понудама, станови се често продају од 85.000 до 230.000 евра, што значи да цијена по квадрату износи приближно од 1.200 до 1.800 евра.

У Драчу је понуда још шира, а цијене се најчешће крећу од 1.000 до 1.800 евра по квадрату.

Када се све упореди, Мурсија важи за једну од повољнијих регија у Шпанији, док се Будва сматра премијум тржиштем у Црној Гори, гдје на првој линији мора цијене прелазе 4.500 евра по квадратном метру.

Будва нуди и високе приносе од издавања, који могу достићи од 8 до 12 одсто годишње, што инвеститорима оправдава вишу цијену квадрата. С друге стране, Мурсија је стабилније тржиште за стални боравак или пензионисање, уз значајно ниже трошкове живота.