ПИШЕ: проф. Бранка Максимовић
Улица кнеза Михаила према Калемегдану пуна шетача.
При крају улице Билиотека града Београда...
Представљање књиге песама “У зноју тишине” аутора Игора Ремса.
Просечном читаоцу, не тако познат, али знатижеља пуни салу.
Име песника и сликара је, нажалост, недовољно присутно у медијима и понуђено просечном читаоцу, ваљда због тога што не живи у Београду. А петнаест збирки песама изнедрио је од 1996.године, писане најлепшим српским језиком.
Песник је и сликар. Имао је више групних и самосталних изложби у земљи и иностранству.
После биографије достојне поштовања којом је песника представила Исидора Ињац, уредник програма, о књизи су говорили Бојана Стојановић Пантовић, књижевни критичар и писац, и Иван Деспотовић, књижевни критичар и писац.
Стихове из збирке “У зноју тишине” или “Песме из Карантина” говорио је сам песник,топлотом доживљеног у доба ковид-пандемије,језиком савршено бираних речи изворног српског језика, градећи метафоре, вишезначне, узвишене.
Топло ненаметљиво казивање стихова, подсећало је на тренутке карантина и изолације, време када је све људско и универзално обезличено,замаскирано и непрепознатљиво.
Тај наметнути страх од смрти и свеприсутна смрт на сваком кораку или како песник то слика:
Ни слутио нисам
Да ће бити посејано
Толико умирања
И да ће ПЕЛУД СМРТИ
Прекрити свет
повампирили су сећања али и надање и жељу да се никад не понови време када је све,па и љубав, умирала, полако...када су живот и смрт супротстављени...
Сусрет са песником Игором Ремсом био је празник писане речи коју само овакав језички виртуоз може да обоји.
Песме, да бисмо у потпуности доживели, није довољно само читати, већ ишчитавати. На то богатство језика упућује, чинећи нас богатијим и језички писменијим.
И преостаје надање и жеља да овакав језички титан буде присутан и у медијима, на Сајму књига у Београду...
Духовни живот Београда био би потпунији, светији.
И да се вратим на почетак збирке, песми ВИД РЕМС, посвећену унуку Виду и у њој стих, по мени са снажном, вишезначном поруком:
"ДА ПОШТУЈЕШ РЕЧ
ЊЕНО ДОСТОЈАНСТВО
Да се дедине кости
Никада не застиде
није само опорука Виду.
.jpg)
