HIC RHODUS, HIC SALTA: Pesma iz karantina (II)

Autor: Redakcija 7 Ostavite komentar

PIŠE: Igor Rems, akad.

Kuda ide ovaj svet?Kakvi su to ljudi koji žele da unište ljudsku civilizaciju? Da li je iko, zaista, normalan kada se odluči za politiku a zna šta ga sve tamo čeka ? Ili je to jedan poseban soj koji tačno zna što hoće? Šta se sa njima dešava? Zašto ih posle nekoliko godina ne raspoznajemo jer su izgubili lice čovečnosti, lice normalnosti? Da li je latentna u njima želja za vladanjem? Moći? Naša država je mala ali sitnosopstvenički interesi, egoizam, gramzivost, pohlepa, lopovluk, laž...naših političara je toliko grandiozna, beskrajna i očigledna da jednostavno ostajete bez reči...sprega države i mafije je takva da se pitate da li država vodi mafiju ili mafija vodi državu? I jedno i drugo je pogubno po Narod! Naročito boli njihova surova bezdušnost gde jedan veliki deo Naroda jedva sastavlja kraj sa krajem a oni se razmeću satovima koji koštaju na desetine, stotine hiljada eura.

Da li se može ikome u politici verovati?

Patrijarh Pavle kaže: Svi smo mi ljudi, treba biti Čovek.

Sva ova pitanja naviru, ne daju mi mira u ovom prokletom zatvorenom prostoru 3h3 kvadrata.

Na um mi padaju knjige koje sam davno čitao Orvelova „Životinjska farma“ i „1984“... Čovek je u četrdesetim godinama prošlog veka video kuda ide svet.

Ovi moćni distopijski romani upozoravaju na budućnost u kojoj će državni aparati u rukama „ludaka“ ili „vlade u senci“ vršiti potpunu kontrolu društvenog života, života na celoj planeti.

I da li je Pekićev antiutopijski roman „Atlantida“, napisan 40 godina posle Orvelove 1984-e bio proročki iz današnje perspektive?

Da li bi Bil Gejts, koji je godinama donirao dr Erika Pjanku, zagovornika uništavanja većeg dela ljudske populacije planete zemlje, platio ponovno štampanje romana Atlantida?

Melinda i Bil Gejts skinuti su sa trona najdarežljivijih, kada je čovek iz njihovog kruga i njihov prijatelj, Voren Bufet dao 37 milijardi dolara za finansiranje onim grupama koje rade na kontroli populacije.

Još jedan citat Patrijarha: Čovek je biće kome može i Bog da se obraduje a od koga može i đavo da se postidi. Vidite koliko je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći zavisi od nas.

U ušima mi odzvanja Klaus Švab i njegova satanistička rečenica (parafraziram) : da ljudi nemaju ništa, a da budu srećni!

Pada mi na pamet pilot jedne američke avio kompanije koji zbog savesti više nije mogao da ćuti, gde je govorio da su p posade aviona godinama ucenjene, od obaveštajnih službi, da ćute o izbacivanju svakojakih otrova prilikom leta!

„ONI“ nas truju na svakojake načine. Možda i sada u ovom trenutku dok posmatram sa balkona kako preko plavog neba jedan avion ostavlja dugu belu brazdu?

Zagađuju nam i vazduh a da toga nismo ni svesni! Možda zato i ne iznenađuje brzina kojom se epidemija širi. Sve je zagađeno.

Na komodi pored kreveta stavio sam par kljiga, da prekratim vreme i jednu malu ikonu Majke Božje. U mojoj glavi strašan kovitlac, crne misli kao cunami plave moje moždane ćelije.

Šta ako majka umre?Šta ako majka umre?

Apokaliptične scene iz Italije, gde porodicama ne dozvoljavaju da pristvuju sahrani, iz Amerike gde radi pretrpanosti groblja ljude sahranjuju po parkovima...I sa svih drugih krajeva sveta... Da li je zaista došao Sudnji Dan?

U tim najtežim trenucima, kada vam je glava ispunjena najstrašnijim mislima, kada ste fizički ograničeni, u tom beznađu... obraćam se i govorim sa Bogorodicom, i u tom monologu osećam njene tri ruke kako me uzimaju u naručje. Njene ruke me osvetljavaju iznutra, daju mi utočište, vraćaju me u život. Daju mi mir, nestvaran mir!

Izlazim na balkon. More je čudno zeleno, odblesak od brda, tamo gde su Njivice...Jedna barka uputila se tim zelenim poljem...Na horizontu nazire se ostrvo...

OSTRVO

Nepodnošljivi ožiljak slobode

Ostrvo na horizontu

Ko će mu pokloniti Reč

Njeno neizgovoreno proticanje

U kojem su naša imena naga

Device na pustoj obali

Nemi začetak sna

Preliva dušu

Kao more oštro kamenje

Koliko talasa

Koliko vetrova