HIC RHODUS, HIC SALTA: Pesma iz karantina (III)
Godina prođe, dan nikad!
Kako se ceo svet okrene u roku od 24 sata. Nekome ceo život i prati ga do samog zalaska. Glumac a kasnije i pisac ove knjige, odigrao je najtragičniju predstavu u svom životu na „daskama“ jednog kafića ili kafane, svejedno. Svi učesnici, ovog nemilog događaja su u svojoj završnici tragično završili, neko u zatvoru, neko u bolnici, neko na groblju!
Iza ove tragedije, ostala je za njima grdna i surova patnja, onih koji su preživeli i porodice, nedoknadivi duševni bol, neprebol, da ih melje, proganja, da se za njima vuče do krajnjeg ishodišta. Možda i njegov prvi film je nagoveštavao ono što niko nije mogao da pretpostavi a ne i da veruje da će se desiti, jer tragika filma dvoje mladih je tragika sveta! Možda je tu bilo i neke prikrivene simbolike, makar u samom naslovu filma - Progon, koji se nastavio posle nemilog događaja do samog fizičkog kraja.
Dan u zaključanom prostoru mnogo teže i sporije prolazi nego u otkljčanom, čak iako znate da nećete izlaziti. Sama spoznaja da ste zatvoreni jede vas iznutra, davi, ne možete da dišete, nemate mira, imate osećaj da ćete jednostavno pući.
Lauš je pisao da sada zna zašto neko piše u zatvoru. Da nije to samo golo zabarušavanje situacije, već duboka potreba da se i vezan negde dokazuje, da se pri ugašenom svetlu-gleda...da se prkosi logici zatvora.
A šta je četrnaest dana karantina, prema trinaest godina robije!? I sam sam tada pomislio - pesma. Ali...
Imali smo taj Balkon. Balkon spasa. Kucnuo bi u zid i Prevlački bi izašao i počela bi priča. Prevlački bi skuvao vodu za čaj, od kojeg se nikad ne odvajam bilo gde da idem. On bi pio kafu i pričali bi dok se ne umorimo, a onda ponovo nazad u „ćeliju“! Živa Reč je najlekovitija!
U znoju tišine, naročito jutarnje, pesme su se nizale, kao da ih piše neko drugi, kao da neko drugi podiže moju ruku. Zapisivao sam misli, dva-tri stiha, rečenicu... jer sam znao da je u njima sabijeno dvonedeljno vreme, da će biti oteto od zaborava, kao podsetnik nemilih scena kojima smo svi bili izloženi i u kojima smo na neki način i sami učestvovali.
I tako prošle su te dve nedelje druženja sa nevoljom! Nastavio sam da pišem i tako je nastala nova poetska knjiga koju sam nazvao "U Znoju Tišine" ili "Pesme iz Karantina".
Želeo sam da tu knjigu objavi Kulturni centar, jer sam rođen u gradu pod Rumijom, a do sada moj grad nije bio izdavač. Obratio sam se Kulturnom centru ali posle ogavno-bezobraznog i licemernog ponašanja direktora centra ( o čemu sam već pisao) Aleksandre Grabež, shvatio sam da mržnja prema Ćirilici i ekavici, zapravo dolazi i podgrejava se kroz neprimerno ponašanje „političke elite“.
Pokušao sam da prva promocija knjige bude u Herceg Novom, gde je na neki način i nastala moja knjiga. Obratio sam se gradu i njegovim institucijama, a onda je krenula lagana šetnja od Janka do Marka...obratio sam se zatim Kotoru, Tivtu, Budvi...bez uspeha, nekima su se renovirale prostorije, drugima nije bio donsen budžet, trećima prokišnjava krov ali interesantno za svo to vreme kulturni događaji su se normalno odvijali. Zašto je to tako nisam imao odgovor?
Šta sada?
Okrenem Beograd - Biblioteku Grada Beograda, gde sam u Rimskoj dvorani, davno, imao promociju moje poetske knjige "Tajna Etruske Tišine" u kojoj su učestvovali Ljiljana Šop, kritičar, Dragan Jovanović Danilov,pesnik, pisac, kritičar i Zoran Živković, tada glavni i odgovorni urednik "Nolita".
Zatražili su da im pošaljem knjigu i da će mi u roku od nedelju do deset dana odgovoriti.
Odgovor je bio potvrdan i ostalo je da promocija bude početkom oktobra. Učesnici Milica Jeftimijević Lilić, pesnik, kritičar, Veselin Mišnić, pesnik, kritičar i Ivana Žigon, ukoliko u to vreme bude u Beogradu jer je sada često u Rusiji.
Zatim sam nazvao Biblioteku "Radosav Ljumović" u Podgorici, u kojoj sam takođe imao jednu vrlo uspešnu promociju knjige "Žena Koje Nema", a učestvovali su Ilija Lakušić, tadašnji predsednik UKCG, Svetlana Kalezić, pesnik i kritičar, Danica Nikić, tada tek na putu ka slavi, a program je vodila Vesna Šoškić. U Podgorici se nadam da će da govori Milorad Durutović, kritičar, i zavisi od zdravlja, Jovanka Vukanović.
Da li će promocije biti i u Baru?
Dok god je na vlasti ova garnitura političara iz DPS-a i SD-a mislim da su sva vrata zatvorena. Ali naš pametan narod kaže: Nikad ne kaži NIKAD!
UBICA KOVID-19
Pred sumrak
Obilazim
Tvoju večnu kuću
Lakokrile
Senke čempresa
Polegle
Po mermernim pločama
Leandri na kolenima
Vade snove nebesnika
Tvoj poslednji odlazak
U venama
Zadocnelo hodočašće
Put u Jerusalim
Ključnjača
Pokazuje smer vetra
U potonjem času
Sve ptice
Zatvorene dlanom
Ugašene mrežnjače
Iz ušiju pupolji
Neuzreli cvrkut
Preko mrtvog čela
Karavani nose
Neutoljenu glad
Mladog leta
Ruke
Još uvek tople
Od poslednje
Ženske svile
Dišeš korenjem
Podzemnog vetra
Da kolenima
Dah ne povrediš
