PIŠE: Igor Rems, akad.
Sve je počelo kada su zaključali svet! Spolja i iznutra. Sada je svima jasno da je Corona Covid-19 proizvod američke duboke države. Zadužena da prati rad tajnih laboratorija koje su radile na virusu slepih miševa, kako da bude što prenosiviji i smrtonosniji na ljude, bila je američka obaveštajna služba, CIA.
Glasnogovornik ovog satanističkog projekta je Klaus Švab, (Davoski ekonomski forum, zagovornik zlatne milijarde), Bil Gejts, čiji predak je igrao veliku ulogu 1915. godine pri izbijanju španske groznice, u narodu poznate kao španjolica, virus influence A (H1N1) kojom je bilo zaraženo pola milijarde ljudi a smrtno stradalo pedeset miliona. U ceo ovaj satanistički projekat stala je potpuno korumpirana Svetska zdrastvena organizacija (SZO) i američko-engleske farmaceutske kuće.
Korona virus, Kovid-19 i sve njegove podvarijante, kosio je staru populaciju, opustošio staračke domove a američke vakcine Pfizer i Moderna ubile su i dalje ubijaju mnogo više nego što je ubio kovid ali sada mlade i zdrave ljude, koji naprasno umiru. Da je reč o satanističkoom projektu potvrđeno je zatvaranjem Olimpijskih igara u Parizu silazakom zlatnog Lucifera, "novog Mesija", kojega dočekuju zombiji...
Zaključavanje granica zateklo me je u inostranstvu. Moja sestra je otišla za Beograd, na pomen mužu, i više nije mogla da se vrati, a kod kuće ostala majka u devedesetoj godini. Zvao sam presednika vlade, ambasade, konzularna predstavništva, sve moguće crnogorske institucije da dozvole mojoj sestri da uđe u Crnu Goru. I ništa. I tako danima. A onda mi je javljeno da, ako vlada pošalje avion(e) za svoje građane, da će mi obezbediti mesto.
U letu za Podgoricu, svi sa maskama, padaju opklade mladića koji sede blizu mene: koliko će biti auta na pisti „za izabrane“? Sleteli smo. Počelo je prozivanje. Mladi ljudi izlaze i ulaze u automobile koji ih čekaju. Vau, kaže jedan mladić: Mi smo izgleda samo koleteral.
Za decu „odabranih“ nije važio karantin! A kada malo bolje razmislim zbog njih su, verovatno, i poslali avione...mi smo bili, kako reče mladić – kolateral!
Tako su nas držali dva sata u avionu a onda pod pratnjom pravo u novi studentski dom. Tamo je već bila vojna policija. Dva dana smo bili „gosti“ pod ključem, studenskog doma dok nije buknula zaraza na spratu ispod nas. Odmah su nas preselili u staro zdanje medicinskog instituta dr Simo Milošević.
Svako je dobio sobu, sa kupatilom, televizor i internet koji u mojoj sobi nije funkcionisao. I imali smo balkon, balkon spasa! Zaključani spolja, svuda vojna policija.
Hrana loša. Smršao sam 4 kilograma i da nije bilo mog komšije, balkon do mene, Harisa Turuskovića, koji je delio voće koje je dobijao od njegovih, izgubio bih još koje kilo. Tako u nekim lošim vremenima, sretnete ljude koje nikada ne bi sreli u životu a moj Prevlački kako sam ga zvao imao je dušu, interesantne priče i lepi humor i ostali smo do danas prijatelji.
Jezivi je osećaj kada ste zatvoreni iako znate da to nije zatvor, da ne nosite nikakav greh ali ostajete bez daha, svašta vam prolazi kroz glavu, ne verujete šta se dešava, sve je apokaliptično. Snovi pravi košmar, brojgelovske slike smrti...
I tu počinjem da pišem...
(Nastavlja se)
