Европска централна банка против конфискације руске имовине

Западним земљама не одговара конфискације руске имовине, јер би то могло довести до „непредвидивих економских посљедица“, пише британски лист Фајненшел тајмс. Како пише колумниста Мартин Сандбу, управо то је узрок кашњења у доношењу политичке одлуке о конфискацији руске имовине, замрзнуте на Западу.

„Највише брине чињеница да би конфискација руске имовине натјерала друге земље, које не припадају западној хемисфери, да повуку своје резерве са Запада у случају да једног дана буду на мети сличних санкција“, наводи се у колумни Сандбуа.

Он је такође указао на постојеће „озбиљне правне препреке“ за конфискацију блокиране руске имовине: како сматра колумниста, такву одлуку Москва може оспорити пред међународним судовима.

Такође, према писању Фајненшел тајмса, идеју о конфискацији руске имовине категорички не подржава Европска централна банка.

Европска комисија је раније објавила постојање законских могућности за конфискацију замрзнуте имовине Руске Федерације и њихово пребацивање у Украјину. Али, како наводи Блумберг, Европска унија је закључила да то не може учинити легално. Агенција је написала и да је Европска централна банка упозорила на ризике са којима ће се Европа суочити у овом случају. Украјина је говорила о припреми „поштеног механизма“ за конфискацију руске имовине, вриједне 500 милијарди долара.

Европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс примијетио је 3. јула да је износ замрзнуте руске имовине у Европи 207 милијарди еура. Министарство финансија САД је у јуну 2022. пријавило 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине.

Према подацима међународног депозитара Еуроклир, за прву половину 2023. године профит од улагања у блокирану руску имовину износио је 1,743 милијарде евра. Руски министар финансија Антон Силуанов није искључио да би руске власти могле на исти начин да реагују, преноси Спутњик.

Подсјећамо и Црна Гора је, прије годину и по замрзнула имовину више десетина руских држављана и то без одлуке суда.

Устав Црне Горе гарантује приватну имовину и странцима, а она може бити замрзнута или евентуално одузета само ако је суд доказао да је стечена од криминала. Због тога су посланици тадашњег Демократског фронта као и власник и главни уредник портал Бизнис.ме Предраг Зечевић поднијели двије одвојене иницијативе за оцјену уставности закона на основу којих су уведене санкције.

О томе Уставни суд ускоро треба да се изјасни.

Адвокати из Црне Горе су упозоравали Владу да није искључено да ће наша држава морати да плати одштету због замрзавања имовине без одлуке суда.

www.adria.tv