Адвокат Ивановић: Што прије ријешити незаконито замрзавање имовине странцима

Адвокат Марко Ивановић очекује да се Устави суд што прије изјасни о уставности закона о замрзавању имовине странцима у Црној Гори.

„Што се тиче иницијативе за оцјену уставности и законитости одредби Закона о међународним рестриктивним мјерама, коју је г-дин Предраг Зечевић поднио преко моје адвокатске канцеларије прије, сада већ пуне двије године, очекујем да се тај предмет ријеши у што краћем року, јер сматрам да је већ прошло непримјерено дуго времена“, казао је Ивановић за БизнисЦГ.

Он очекује да што прије почне јавна расправа о том питању које је, осим по питању заштите људских права, потенцијално веома битно и за економију Црне Горе, а што је детаљно елаборирано у самој иницијативи.

„Имам и одређене информације да ће бити одлучено веома брзо, а свакако очекујем да одлука буде позитивна, односно да се спорне одредбе овог Закона, којима се ограничавају основна људска права и слободе загарантована Уставом Црне Горе и Европском конвенцијом о људским правима и слободама, од стране Уставног суда прогласе неуставним и ставе ван правне снаге“, поручио је адвокат Ивановић.

Подсјетимо, у правној акцији 2022. године, замрзнуте су 44 некретнине, претежно руских држављана, што је довело до реакције забринуте економске јавности.

Тада је и Зечевић, преко пуномоћника адвоката Марка Ивановића, предао Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама из 2018. године.

Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу са Уставом и законима Црне Горе. И не само то, иницијатори су били увјерени да је закон противан интересима државе која би могла да плати милионске одштете.

ИНИЦИЈАТИВА

У Иницијативи, поднијетој 21. јула 2022. године, се наводи да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измењене у складу са Протоколом број 11.

Спорни Закон о рестриктивним мјерама је преузет из европске легислативе крајем 2018. године, када није било говора о руској инвазији на Украјину, па је потпуно логично што није у црногорској пракси примјењив. Закон се примјењује према “означеним лицима”, који се дефинишу као терористи или они којима је Савјет безбједности увео санкције, или на основу списка АНБ—а.

Да је у питању неуставна одлука Владе потврдио је раније и бивши предсједник Уставног суда Црне Горе и професор уставног права др Благота Митрић који је казао да замрзавањем имовине руским држављанима, осим што је грубо погазила Устав, Влада направила опасан преседан, који може изазвати додатне компликације у нашем правном систему.