Адвокат Ивановић: Уставни суд да заштити имовину странаца

У Црној Гори се на одлуке по уставним жалбама чека и по неколико година, а на одлуке по иницијативама за оцјену уставности и законитости закона макар годину и по до двије, што је заиста непримјерено дуго, па и уставне жалбе и иницијативе најчешће губе сваки смисао, каже Ивановић.

****

Адвокат Марко Ивановић поздравља избор седмог судије Уставног суда, али сматра да то неће допринијети већој ажурности у њиховом раду, јер су и даље претрпани предметима, од којих неки чекају на рјешавање и по неколико година.

"Попуњавање Уставног суда допринијеће да више не можемо доћи у ситуацију да се због изједначеног броја судија који су за и против доношења одређене одлуке не може донијети одлука по одређеном питању, као што се то дешавало док је број судија био паран. Надам се да ће то допринијети и бољем и законитијем раду, односно доношењу одлука у складу са Уставом и Европском конвенцији о људским правима" – казао је Ивановић за "Дан".

Он сматра да избор седмог судије Уставног суда не може допринијети ажурнијем раду јер једно судско вијеће одлучује у свим предметима.

"Ажурност је огроман проблем. У Црној Гори се на одлуке по уставним жалбама чека и по неколико година, а на одлуке по иницијативама за оцјену уставности и законитости закона макар годину и по до двије, што је заиста непримјерено дуго, па и уставне жалбе и иницијативе најчешће губе сваки смисао. По мени, ажурности рада Уставног суда можда би мого допринијети пријем и усавршавање додатног броја стручних сарадника у том суду, побољшање просторних и осталих капацитета, а свакако не избор седмог судије сам по себи" – истакао је Ивановић.

Спорни чланови закона

Новинар Предраг Зечевић предао је Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама из 2018. године.

Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу са Уставом и законима Црне Горе. И не само то, они су увјерени да је закон противан интересима државе, која би могла да плати милионске одштете.

У иницијативи поднијетој 21. јула 2022. године наводи се да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измијењене у складу са Протоколом број 11.

Спорни Закон о рестриктивним мјерама преузет је из европске легислативе крајем 2018. године, када није било говора о руској инвазији на Украјину, па је потпуно логично што није примјењив у црногорској пракси. Закон се примјењује према "означеним лицима", који се дефинишу као терористи или они којима је Савјет безбједности увео санкције, или на основу списка АНБ-а.

Он очекује скоро рјешавање уставне иницијативе којом се оспорава замрзавање имовине странаца у Црној Гори.

"Што се тиче иницијативе за оцјену уставности и законитости одредби Закона о међународним рестриктивним мјерама, коју је новинар Предраг Зечевић поднио преко моје адвокатске канцеларије прије годину и по, очекујем да се тај предмет ријеши у што краћем року, јер сматрам да је већ прошло непримјерено дуго времена, као и да почне јавна расправа о том питању, које је, осим по питању заштите људских права, потенцијално веома битно и за економију Црне Горе" – рекао је Ивановић.

Уставни суд још се није изјаснио о уставним иницијативама којима се оспорава замрзавање имовине руским држављанима, које су одвојено поднијели Зечевић и Демократски фронт.

Из Демократског фронта је порталу Бизнис ЦГ незванично саопштено да очекују да се Уставни суд ускоро изјасни о њиховој иницијативи.

У правној акцији почетком прошлог љета замрзнуте су 44 некретнине руских држављана, што је довело до реакције јавности.