Свети Јован Владимир, први српски светитељ владар, и у Цркви и у народу, поштује се у Албанији, гдје су му мошти, Сјеверној Македонији, Грчкој, Бугарској, Србији..., али нигдје тако торжествено као у Црној Гори, у подрумијској области, са Баром као централним насељем.
Тројчинданска румијска литија је срце Култа светог Јована Владимира. Ова литија је типична литија у Православној цркви, истог костура као и оне у Русији, Грчкој..., само прилагођена румијским суровим условима и дубокој народној вјери да ће се црква вратити на врх Румије. Али, њена оригиналност огледа се првенствено у крсту светог Јована Владимира који је предводи, крсту на којем 1016. године у Малој Преспи, пред манастиром Светог Ахилија, на превару погубљен владар српске области Диоклије, свим својим духовним бићем окренут Истоку.
По изласку литије на врх Румије, православни свештеник, прије него почне богослужење, крстом светог Јована Владимира благосиља све четири стране свијета. Тако је било и прошле године, и претпрошле и прије сто година, и кроза све вјекове откад је установљена Тројчинданска румијска литија. Тако је било и ове године.
Тројчинданска литија на врх Румије излази ноћу. Стиже у свитање и први сунчеви зраци на Тројчиндан падају на крст светог Јована Владимира који свештеник уздиже ка истоку.
Овогодишње благосиљање све четири стране свијета са врха Румије снимио је Божидар Андровић, дивни младић из породице која је вјековима чувала, и сачувала, крст светог Јована Владимира.
Протојереј Јован Пламенац