Подгорички локални јавни сервис, донедавно Градска телевизија, и даље је сигурна база за ухљебе бивше ДПС власти која ни након пет година није успјела да се ослободи утицаја кадрова блиских криминалним круговима.
Тај медиј основао је претходни градоначелник Подгорице Иван Вуковић не са циљем квалитетнијег информисања грађана главног града, већ искључиво ради јачања утицаја на бираче и запошљавања екстремних новинара чији је главни задатак био бескрупулозно бручење политичких противника и кривљење слике о свима који су тражили смјену тридесетогодишњег режима.
Остаће упамћено монтирање сатиричних прилога под називом „За Београд“ у којима је лидер УРА Дритан Абазовић био карикатурално приказан у контексту наговјештаја потписивања Темељног уговора. Данима је тај поспрдни прилог кружио друштвеним мрежама, а његов аутор и даље ради у Градској телевизији.
Међу новинарима се и даље помињу тзв „ауторски дневници“ чији уредници су централну информативну емисију користили за сопствене коментаре а тема је углавном била иста – вријеђање свега што није на фону центара моћи раније власти са чијим дјелима се црногорска јавност ових дана упознаје захваљујући акцијама Специјланог тужилаштва за организовани криминал.
Уређивање тадашње Градске телевизије може ући у анале примјера медијског сервисирања диктаторске власти и потпуно се уклапа у опис дјела која су навели тужиоци и инспектори за организовани криминал образлажући посљедњу акцију у којој су ухапшени високопозиционирани полицајци, тужиоци, бивши фунцкионери АНБ-а и политичари.
Жалосно је што и тзв. новинари и даље сигурно раде у тој телевизији. Свакодневно се појављују на малим екранима, иако је њихово малигно професионално и политичко дјеловање црногорској јавности добро познато.
Само се у бившој Градској телевизији, одскора Телевизији Подгорица у документарном програму и даље може чути да се „Књаз Никола годинама борио против аспирација Београда на црногорски дио територије“, да се „у Црној Гори у вријеме Краљевине Црне Горе није говорио српски језик и да је већинско становништво било црногорске нације православне вјере и говорило црногорским језиком“ иако историјски извори и подаци пописа становништва показују да су баш сви били Срби (у три вјере) и говорили српским језиком, изузев око пет одсто Арнаута (данашњих Албанца)
Жалосно је што само ова локална телевизија и даље преноси честитке самозваног и канонски непризнатог "митрополита" невладине организације која себе зове "Црногорском православном црквом"(ЦПЦ) Михаила, чак и када су његови финансијери и сљедбеници схватили да та организација нема икаквог утицаја у Црној Гори.
У јавности се препознаје очигледан и ненашминкан антагонизам дијела новинара ове редакције према свему што има везе са српским народом, језиком, културом и српским националним партијама. Крајње је, може се закључити, простор за новинаре који говоре српским језиком, те српске културне ствараоце и истакнуте личности .
Евидентно је да се сваког поподнева на програму овог јавног сервиса појављују разни представници комитског покрета, звијезде друштвених мрежа које у том простору блате свештенике Српске православне цркве, али то уредиштву РТВ Подгорица не смета. Занимљиво је да су аутори ових емисија најближи сарадници чувене главне уреднице Тамаре Никчевић, који и сада кормиларе тим програмом.
За РТВ Подгорица нормално је да њихови „најбољи новинари“ прије подне протестују против градоначелника Подгорице Саше Мујовића када је дошао да положи вијенац на Споменик палом борцу на брду Горица, а поподне пишу извјештаје о том догађају.
Не смета им ни то што чланице злогласног женског удружења "Богоугоднице" уредно покушавају да креирају подгоричко јавно мњење извјештавајући за ударне информативне емисије иако су бројни медији извјештавали управо о њиховим упадима у Митрополију црногорско- приморску на Цетињу, о нападима на свештенике и организацији „топлог дочека“ за патријарха Српског господина Порфирија који је предвиђао блокаду, гађање и пљување колоне са свештеницима приликом посјете манастиру Савина у Херцег Новом.
Није проблематично ни то што су неки промотери Дневника и вијести директно повезани са члановима ОКГ чијим хапшењима се ових дана бави СДТ, који су подносили тужбе против менаџмента и пријетили онима који другачије мисле, као ни то што већина оспорава легитимитет подгоричке власти.
Због аутистичне атмосфере у телевизији, у којој нема мјеста за слободомислеће и слабости менаџмента да направи отклон од претходне новинарске структуре, овај медиј суочава се са голом борбом за опстанак, јер су његовом гледаношћу мањом од 1 одсто (према мјерењу кабловских оператера) незадовољни сви конституенти владајуће коалиције у Подгорици, а опозиција тражи њихове смјене.
Гледаност јул - август
