Питање двојног држављанства у Црној Гори често изазива политичке тензије, али у стварном животу грађанима ствара конкретне проблеме. Према закону Црне Горе из 2008. године држављанство се стиче пореклом, рођењем на територији државе или пријемом. Ипак, и дан-данас значајан број становника Црне Горе нема црногорско држављанство иако деценијама живе и раде у овој држави.
Двојно држављанство у Црној Гори је дозвољено искључиво уколико је стечено пре проглашења независности Црне Горе или ако са другом земљом постоји билатерални споразум. Због тога бројни грађани испаштају.
"Пре свега је проблем у онима који су на власти и у њиховој незаинтересованости када је реч о том питању. Да је власт заинтересована за судбину и проблеме малог човека, то питање би било врло лако и ефикасно решено", сматра политички аналитичар Александар Ћуковић.
Срђан Петковић је избеглица из Сарајева. У Црној Гори борави дуже од три деценије, али нема црногорско држављанство. Право на црногорско држављанство нема јер не жели да се одрекне босанскохерцеговачког.
"Можда бисмо по неким законима имали право на држављанство, али бисмо се морали одрећи држављанства у земљи одакле смо дошли, а то је већ процес који би трајао можда годину или две. Због родбинских и пријатељских односа, отац ми је сахрањен у Херцеговини, требало би да путујемо и онда бисмо имали прекид око тога", рекао је Петковић.
Зашто се питање не решава?
Црногорска политичка сцена по питању двојног држављанства је јасно подељена. Део владајуће већине је за, а део неодлучан. Опозиција је оштро против јер тврди да би то могло довести до политичког инжењеринга.
"Немамо могућност да то буде решено јер некоме није у интересу. Долази до оваквих проблема, а на крају страда обичан грађанин. Не може да остварује елементарна права, не може да решава питања која се тичу његове свакодневице. Просто, трпи он и његова породица, а заправо они који врше власт окрећу главу због разних интереса око таквих проблема", рекао је Ћуковић.
Непоседовање црногорског држављанства становницима прави озбиљне проблеме. Не могу да се запосле у државним институцијама, не могу да аплицирају за стамбене кредите, немају здравствено осигурање.
"Ту је највећи проблем, по мом мишљењу, а могли би се сви сложити, око избора", рекао је Срђан Петковић.
За аналитичара Ћуковића, прича о изборном инжењерингу само је политички маркетинг.
"С обзиром да је Црна Гора политички располућено друштво, то може изгледати као проблем. Али у суштини, они који плаше грађане Црне Горе том причом јесу исти они који су у протекле три деценије плашили грађане угроженошћу и разним варијантама. Тако да мислим да та прича не пије више воду", рекао је.
Грађани који не могу да остваре право на двојно држављанство сматрају да их држава Црна Гора дискриминише. Ово питање није само проблем када су у питању грађани који се изјашњавају као Срби. Велики број потомака црногорских исељеника, упркос пореклу, нема право на црногорско држављанство.
Шушић: Да се превазиђу наративи ДПС-а
Митар Шушић из Нове српске демократије је рекао за Еуронеwс Србија да је важно разумети да је власт у Црној Гори тренутно прилично хетерогена структура и да у њој учествују партије које имају своје програме и програмске циљеве и које сарађују на бази онога што је најмањи заједнички садржалац.
"Нажалост, у овом тренутку се тема двојног држављанства није нашла међу тим најмањим заједничким садржаоцима", навео је Шушић.
Наглашава да је став његове странке по том питању веома јасан и да се нада да ће и остали партнери који партиципирају у црногорској власти у скорије време схватити да морају да се превазиђу наративи које је креирао ДПС тежећи да сачува своје привилегије и псеудоелитистичку матрицу којом је креирао Црну Гору у претходном периоду.
Каже да је потребно надићи ту матрицу и схватити да је питање држављанства за бројне грађане много више од тога како је ДПС гледао на то.
"А то је страх од неког изборног инжењеринга и неке промене у националном бићу Црне Горе, а пре свега страх од губитка сопствених привилегија јер су они заправо државу и нацију и идеологију схватали само као платформу за сервисирање приватних интереса", рекао је Шушић.
(Euronews Србија )
