Ћинћур: Влада опасним мјерама ставара поданике од младих људи

"Да ли ће им поново понудити националистичке митове умјесто трезвеног критичког размишљања"

Независна посланица у Скупштини Црне Горе Радинка Ћинћур саопштила је да "крајње популистичким и опасним мјерама" Влада "урушава отворену свијест младог човјека и од њега, како је навела "прави поданика којему је најважније да преживи, који не поставља никаква питања, који престаје да мисли".

Ћинћур је медијима доставила своју, како је написала, анализу садашњег политичког и економског тренутка у држави.

Саопштење преносимо интегрално:

"Док се у другим земљама порези на културу, књиге и штампу смањују, код нас се повећавају. Шта то значи у времену кад знамо да нам се образовање урушава, да нам је медијско образовање и култура на врло ниском нивоу, да стварност око нас више личи на анархију, него на уређен систем? Да ли ће довести до веће доступности позоришта и књига широј публици? Сигурно, Не!

Крајње популистичким и опасним мјерама Влада урушава отворену свијест младог човјека и од њега прави поданика којему је најважније да преживи, који не поставља никаква питања, који престаје да мисли! Да ли ће им поново понудити националистичке митове умјесто трезвеног критичког размишљања? 

Повећање ПДВ на храну у ресторанима сигурно неће довести до боље посјећености и бољег профита, посебно мањих ресторана.

Поређења ради, у овим цијенама већ биљежимо незавидан пораст, што је ове године довело до слабије посјећености туриста. Очигледно је да нијесмо дестинација за високо платежне госте, јер немамо ни инфраструктуру ни културу високе услуге, а гости средње платежне моћи нас већ заобилазе, налазећи бољу услугу за ниже цијене. Ваља се подсјетити како у туризму напредује Албанија, а шта ми радимо да задржимо квалитет својих услуга и сигурног госта!

Повећање ПДВ на смјештај у хотелима ову привреду чини мање конкурентном, што ће се одразити на слабију посјећеност, а то је кичма наше економије: 30 одсто наших прихода долази од овог вида туризма!

Повећање ПДВ на online трговину директно погађа најсиромашније слојеве грађана, који за своје потребе не могу приуштити луксузнију робу.

Повећање ПДВ на вина, која су један од наших ријетких извозних брендова, отежаће наш и онако мршав извоз, а учињеће их на домаћем тржишту мање конкурентним.

Шта нас чека са измјенама Закона о инспекцијском надзору?!

Прва асоцијација на појам инспекције су контрола примјене закона, спречавање корупције, али је то код нас супротно – корупција и селективна контрола.

Овим Законом укида се садашња Управа за инспекцијске послове, а инспекције се припајају надлежним министарствима или управама. Ако упоредимо овај приједлог са праксом из земаља региона, вид‌јећемо да је сличан модел организације у Србији и да функционише под кровном институцијем координационог тијела које покрива све инспекцијске службе у министарствима.

У Хрватској од 1999. године до 2014. постојао комбиновани модел инспекцијског надзора: Државни инспекторат и инспекције у оквиру Министарстава. Године 2014. је укинут Државни инспекторат, али је убрзо 2018. враћен. Поновно успостављање Државног инспектората подстакло је ширење добрих пракси између различитих инспекцијских служби, омогућило је примјену информационих рјешења и олакшао спровођење координираних инспекцијских надзора.

Управа за инспекцијске послове (УИП) код нас је формирана 2012. године, када су инспекције узете министарствима и обједињене у једну управу, с циљем да се унаприједи инспекцијски надзор, да се избјегне утицај доносиоца одлука (министарстава) на рад инспекцијских органа, те да се избјегне сукоб интереса, да инспекције као независне институције контролишу рад свих доносиоца одлука.

Колико су ови циљеви испуњени, и зашто нијесу, посебно је питање! На основу анализе рада инспекција, како у УИП, тако И министарствима при којима су остале да раде инспекције, видимо да постоје проблеми у њиховом раду, ма гд‌је они били, али да постоји боља организација И координација инспекцијских органа у УИП.

Анализе показују да је недовољна сарадња различитих инспекцијских органа, недостатак заједничких база података (посебно пореске управе) бољка наших инспекцијских органа, посебно оних који су радили при ресорним министарствима.

Ни у једној од инспекција нијесу попуњени сви капацитети, предвиђени интерним актима о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста. У свакој фали инспектора!!!! Зашто?

Сложићемо се да су ово врло захтјевни И непопуларни послови, и ова радна мјеста су у великом ризику од корупције. Разлози су разни: од велике оптерећености послом, велике изложености суду јавности инспекцијских органа, до неадекватних плата. Тешко да можемо од једног инспектора који има плату око 1100 – 1300 еура у бруто износу, очекивати да ће се свом послу посветити потпуно. У оваквим условима ризик од корупције је велики, а перцепција јавности разне инспекције препознаје међу најкорумпиранијим професијама.

У анализама рада инспекција, један од великих проблема рада инспекцијских органа је и недостатак одговарајућих обука, које би обухватале прије свега антикоруптивну улогу. Инспекције у саставу министарстава до сада, немају инспекцијски информациони систем, што им отежава рад, за разлику од УИП која је имала свој информациони систем.

Још једна непознаница: зашто се ради на разједињавању инспекцијских служби, умјесто да се уједначи методологија њиховог д‌јеловања и уведу правила која важе за све?

Закон даје могућност да се у случају недовољног броја инспектора, привремено дају надлежности инспектора и другим службеницима који испуњавају услове да буду инспектори. Очигледно је препознат проблем с кадром инспектора, али је питање колико ће овакве мјере допринијети већем присуству инспекцијсих служби тамо гд‌је су оне потребне. Да ли ће ови људи, који формално испуњају услове за рад као инспектори, заиста моћи стручно да одговоре задатку који им се уступа.

Стручњаци за ову област упозоравају: промјена модела инспекцијског надзора мора бити заснована на јасним потребама и уоченим недостацима, при чему ће се узети у обзир добра рјешења из земаља региона и препоруке међународних организација о начину организовања инспекцијских тијела.

Ово што ми данас видимо није засновано на релевантним анализама од стране стручне јавности: умјесто да се унаприједи рад УИП, да се ова институција професионализује и обезбиједи јој се самосталност и независност од политичког утицаја, она се ставља под окриље министарстава, иако знамо да инспекцијске службе које су до сада радиле при министарствима, у суштини имају горе резултате, раде у тежим условима, од ових које су радиле у оквиру УИП.

Да ли је ово још један сигуран механизам за политичку контролу непослушних грађана", навела је Ћинћур.