Црна Гора је дом за више десетина хиљада дивљих животиња и једна је од биолошки најбогатијих земаља Европе, показује трогодишњи Извјештај о стању животне средине за период од 2021. до 2024. године.
Према подацима из владиног документа, на територији државе тренутно обитава више од 45.000 зечева, 530 вукова, 4.803 дивље свиње, 7.137 лисица, око 25.000 врана, 446 мрких медвједа, више од 2.000 дивљих мачака, 3.246 јазаваца, 1.022 шакала, 8.859 срна, 40 јелена лопатара и 2.347 дивокоза.
Извјештај показује и да Црна Гора располаже изузетним богатством биљног свијета.
„Процјењује се да је на подручју Црне Горе присутно нешто више од 3.600 биљних таксона нивоа врсте и подврсте. Посебно је значајно откриће нових таксона за науку, укључујући и нове родове попут Petrolamium crnojevicii, што потврђује изузетну вриједност флористичког диверзитета Црне Горе и наглашава потребу за његовим очувањем“, наводи се у Извјештају.
До сада је у Црној Гори евидентирано више од 2.200 врста гљива, од којих је 111 законом заштићено, док се 134 врсте налазе на прелиминарној Црвеној листи.
У документу се истиче да су у посљедњој деценији на простору Црне Горе откривена два нова рода и 18 нових врста за науку, као и још 25 врста гљива које су први пут забиљежене у нашој земљи.
„Према грубим и провизорним процјенама, у Црној Гори је могуће очекивати између 15.000 и 25.000 врста гљива. Засад не постоје подаци да ли постоје врсте које треба водити као ишчезле из Црне Горе“, наводи се у документу.
Истраживања показују и велико богатство водених екосистема. У Црној Гори је регистровано више од 1.250 таксона микроалги и 38 таксона макроалги, док су у Скадарском језеру описане двије нове врсте силикатних алги непознате науци.
Посебно је импресиван број бескичмењака.
„На територији Црне Горе евидентирано је више од 6.000 врста копнених, слатководних и морских бескичмењака, а процјењује се да би укупан број могао износити између 30.000 и 40.000 врста“, истиче се у Извјештају.
У бентосним заједницама црногорског подморја регистровано је 729 врста бескичмењака, међу којима су сунђери, корали, мекушци, бодљокошци, зглавкари и друге морске врсте, док је 30 врста под посебном националном и међународном заштитом.
У територијалном мору Црне Горе живи 95 врста морских ракова, док је у Јадранском мору забиљежено око 30 врста главоножаца.
Када је ријеч о рибљем фонду, у ријекама и језерима Црне Горе евидентирана је 81 врста слатководних риба, од којих су три регионално изумрле, а пет се налази у категорији угрожених врста.
Истовремено, упозорава се да су 22 стране, односно инвазивне врсте риба, озбиљна пријетња аутохтоним и ендемским врстама.
У документу се указује и на недостатке у вођењу ловне статистике.
„Мора се констатовати одређена нелогичност података, јер одређене врсте имају исту бројност више година заредом, или је број одстријељених јединки код појединих врста исти двије године узастопно, што указује да статистика није на нивоу који омогућава поуздану оцјену притиска лова на популације дивљачи“, наводи се у Извјештају.
Према подацима документа, Црна Гора је дом и за 16 врста водоземаца, 39 врста гмизаваца и чак 353 врсте птица, од којих су 227 сигурне гњездарице.
„Од 227 врста гњездарица Црне Горе, Црвеном листом птица евалуиране су 222 врсте, док за 27 врста није било довољно података“, закључује се у Извјештају о стању животне средине, преноси "Дан"