Нето прилив страних директних инвестиција од јануара до септембра износио је 320,37 милиона евра, што је 47,14 одсто мање у односу на исти период прошле године, показују најновији подаци Централне банке Црне Горе.
У поређењу са претходним годинама, највећи пад имају инвестиције из Русије, а главни узрок, највјероватније, представљају санкције, које је, уз замрзавање имовине за десетине руских држављана, увела Црна Гора прије годину и по.
Укупан прилив страних директних инвестиција (СДИ) на крају септембра износио је 631,36 милиона евра, док се истовремено из земље одлило 310,99 милиона евра, показују прелиминарни подаци Централне банке (ЦБЦГ).
Укупан прилив страних директних инвестиција пао је 26,14 одсто у односу на упоредни период, што је резултат пада улагања по основу интеркомпанијског дуга и инвестиција у компаније и банке, као и по основу повлачења улагања из иностранства.
Из земље се по основу улагања резидената у иностранство одлило 64,66 милиона евра, док су повлачења средстава нерезидената инвестираних у Црну Гору износила 246,33 милиона евра.
Прилив страних директних инвестиција у форми власничких улагања износио је 403,87 милиона еура, што чини 63,97 одсто укупног. Од тога је у некретнине уложено 335,19 милиона евра, а у предузећа и банке 68,68 милиона евра.
Прилив СДИ у форми интеркомпанијског дуга износио је 197,91 милион евра, што је 31,35 одсто укупног прилива.
Када погледамо појединачно Србија је највише инвестирала у Црну Гору. Међутим, занимљиви су подаци везани за Руску Федерацију, која је годинама била број један по улагањима у нашу државу.
Према подацима за ову годину улагања Руса су на нивоу 82 милиона еура. Ипак, од тог износа, половина се односи на пордају непокретности у Црној Гори (42 милиона еура). Инвестиције у домаћа предузећа и банке износе 18,8 милиона евра, док се на интеркомпанијски дуг односи 20,5 милиона евра.
У поређењу са периодима прије увођења санкција прилив инвестиција из Русије је био драстично већи.
Примјера ради, током 2021. године Руси су у Црну Гору уложили чак 192 милиона евра. Током 2022. године, која је дијелом обухваћена санкцијама, инвестиције из Русије су износиле 127 милиона евра.
Очито је да су у задње три године инвестиције из ове државе у паду. Од 192 милиона из 2021. године, дошли смо на нешто више од 80 милиона, дакле 100 милиона мање.
Да ли Црна Гора, као мала држава, треба да се одриче овако великих улагања питање је за Владу, која је прије годину и по и увела санкције Русији, али и замрзнула имовину за десетине руских држављана, а оцјену ове одлуке очекује се да ускоро да и Уставни суд Црне Горе. Уз то, Црна Гора је укинула и директне летове ка Русији. Све ово је, осим у паду инвестиција, резултирало и падом руских туриста, којих је три пута мање било у Црној Гори.
Стотине милиона евра, које су могле завршити у Црној Гори, прелиле су се на Шпанију, Турску и Египат, које биљеже никад веће посјете руских туриста током 2023. године.
www.adria.tv
