Филиповић за "Дан": Губимо поклоњене скупе кадрове из Русије и Украјине

Предстојећи попис ће показати да у Црној Гори тренутно живи и ради око 20 одсто страних држављана, а држава Црна Гора нема никакву стратегију, нити план у вези с тим. Економски аналитичар Олег Филиповић сматра да је држава имала премало бенефита од великог прилива страних држављана у једном периоду.

Предњаче Руси и Украјинци, којих, према неким процјенама, тренутно има више од 100.000 и који су од избијања рата у Украјини знатно допринијели попуњавању црногорског буџета. Недостатак стратегије и плана довео је до тога да ти људи, који су углавном баве занимањима која су дефицитарна у Црној Гори и који су донијели знатне количине готовог новца, који је одмах стављен у легалан промет, нагло почну да напуштају Црну Гору и да одлазе у сусједне Србију и Хрватску, али и Босну и Херцеговину.

Економски и финансијски аналитичар Олег Филиповић тврди да Црна Гора није искористила све могућности када су у питању страни држављани који су у дужем периоду живјели у нашој држави.

– Губимо скупе кадрове у које нисмо уложили ниједан цент, већ смо их малтене добили као поклон, који нисмо успјели да искористимо. Бенефити које смо имали од странаца који су дошли у Црну Гору због разних околности вишеструки су. Могу се посматрати кроз призму финансија, што је директно утицало на БДП и на повезане приходе у буџету, а, са друге стране, дошло је до повећане активности у ИТ индустрији и туризму – казао је Филиповић за "Дан".

Позитиван и негативан утицај

Огроман број досељених Украјинаца, Руса и Бјелоруса, петина укупног броја црногорског становништва, извјесно има позитиван утицај на црногорски БДП, јер овд‌је и зарађују и троше свој новац.

Због овако великог прилива странаца, највећи удар претрпјели су подстанари у Црној Гори, као и они који су намјеравали да купе некретнину, јер су цијене некретнина отишле у небо, док су истовремено порасле камате на стамбене кредите, па је просјечној породици гд‌је оба родитеља раде за минималац или нешто више постало немогуће купити стан, али и плаћати закуп.

Највише страних ђака је у школама у Будви, Бару и Херцег Новом, што говори да они најрађе бирају наше приморје, које је већ неупоредиво више насељено него сјевер Црне Горе, а тај тренд траје.

Осим Украјинаца, Руса и Бјелоруса, у Црној Гори борави и велики број Турака, претпоставља се око 10.000.

У Црној Гори је у прошлој години пословало 18,4 хиљаде предузећа у страном власништву, што је 25,4 одсто више у односу на 2021, показују подаци Монстата.

Он тврди да је однос Црне Горе према тим стручњацима био изненађујуће равнодушан, што је допринијело да они оду у сусједне државе.

– Нажалост, нисмо реаговали на вријеме и створили предуслове да они остану и да искористимо њихово знање, укључимо их у систем и имамо директну корист. Требало је и треба да постоји национална стратегија како привући и задржати кадрове овог типа – истиче Филиповић.

Наглашава да су то били готови кадрови које је само требало упослити на прави начин.

– У финансијском смислу, овај тип кадрова је обучаван у матичним земљама. Дакле, инвестиција у њих је са наше стране нула, а добијена вриједност кадрова тога типа се у финансијском смислу мјери на десетине хиљада еура на годишњем нивоу, плус пренесено знање и технике којих нема код нас, а које су примјењиве у сектору сајбер безбједности, финансијских трансакција и вјештачке интелигенције – истиче Филиповић.

Како је указао, многе земље у региону искористиле су ову ситуацију и омогућиле оваквим кадровима боравак и запослење, а све под бољим условима него што су имали код нас.

– Сматрам да треба да израдимо стратегију привлачења кадрова како бисмо и ми искористили велике миграције и јефтино добили професионално способне кадрове – закључује Филиповић.

(ДАН)