У МУП-у кажу да је крајем 2023. свим подручним јединицама и филијалама достављена инструкција да се дозвола за привремени боравак и рад може продужити само уколико странац достави доказ из УПЦ о извршеним обавезама по основу пореза и доприноса за вријеме трајања дозволе за привремени боравак и рад на минималну зараду од 450 еура.
Црну Гору је у посљедња два мјесеца напустио велики број странаца, нарочито руских држављана, који су имали боравишне и радне дозволе, а тај тренд се и даље наставља јер су незадовољни односом државе према њима – како због замрзавања имовине, тако и због мијењања правила о плаћању пореза, потврђено је "Дану" из више извора.
У Министарству унутрашњих послова "Дану" је саопштено да дозволу за привремени боравак у Црној Гори има 63.659 странаца, а на сталном боравку је њих 29.709, што је укупно 93.368 странаца који у Црној Гори бораве у складу са Законом о странцима.
До незадовољства је дошло услед пооштравања процедуре за издавање дозвола, за које је, у складу са Законом о странцима, задужено Министарство унутрашњих послова. Из више рачуноводствених агенција чији су клијенти већином странци, иако не желе јавно о томе да говоре, тврде да је дошло до заокрета у односу МУП-а према странцима када је у питању издавање боравишних дозвола.
– Није у питању само новац. Наша агенција има клијенте из ИТ сектора који примају по неколико хиљада еура и њима није много да плате 100 или 120 еура више него раније. У питању је несигурност коју је држава произвела. МУП се позива на Закон о странцима, који не може да уређује ову област, а присиљава странце да ретроактивно плаћају доприносе на пуно радно вријеме и на миниламну плату од 450 еура – кажу у једној агенцији за рачуноводство.
Да се ипак ради о великом новцу на мјесечном нивоу говори и податак да је у Црној Гори у 2022. години било 18.400 предузећа у страном власништву, што је 25,4 одсто више у односу на 2021, и вјероватно је толико повећање, ако не и више, било и у прошлој години. Према подацима Монстата, највећи број активних пословних субјеката у страном власништву, према земљи поријекла власника, било је из Турске, пет хиљада, односно 27,2 одсто, а потом из Русије, 4.380, или 23,8 одсто, из Србије, 2.140, или 11,6 одсто, и Украјине, 874, односно 4,7 одсто.
Привремени и стални боравак
Из Министарства утрашњих послова појаснили су за "Дан" да странац може боравити у Црној Гори до 90 дана на основу визе за кратки боравак (виза Ц) или без визе, у складу са прописом о визном режиму. Ово је категорија странаца која у Црну Гору борави углавном у туристичке сврхе.
Привремени боравак може се одобрити странцу ради спајања породице, школовања, хуманитарних разлога, коришћења права и располагања правом на непокретности које посједује у Црној Гори, обављања вјерске службе, рада, боравка дигиталног номада и др. Укупно постоји 13 правних основа за одобравање овог привременог боравка. Највећи број странаца у Црној Гори борави на основу рада, затим спајања породице, коришћења непокретности и др.
Дозвола за стални боравак може се издати странцу који је до дана подношења захтјева за издавање дозволе законито боравио у Црној Гори непрекидно пет година на основу одобреног привременог боравка.
Званичних података колико је фирми у власништву странаца било у прошлој години још увијек нема.
Из МУП-а, на другој страни, у одговорима на питања "Дана" кажу да се у пракси често дешавало да странац послодавац МУП-у приликом издавања прве дозволе за привремени боравак и рад достави писану понуду за запошљавање странца за пуно радно вријеме, а одмах након добијања дозволе направи анекс уговора којим се нето зарада и припадајући порези и доприноси обрачунавају за непуно радно вријеме.
– Писана понуда послодавца за запошљавање странца на одређеном радном мјесту је иницијални документ, једна врста предуговора о раду у којој је наведено радно вријеме странца, а уједно и доказ о средствима за издржавање странца, и свака измјена путем потписивања анекса уговора са послодавцем препозната је као злоупотреба система која се одражава на буџет Црне Горе. Поставља се питање како странац који се осигурава на непуно радно вријеме и чија је зарада мања од минималне зараде може да живи и издржава себе, а у највећем броју случајева и друге чланове своје породице, који добијају дозволу за привремени боравак ради спајања породице – указују из МУП-а.
Закон важи и за извршне директоре
У одговору на питање "Дана" зашто раније није тражено да порези и доприноси буду уплаћени за све вријеме боравка, и то на 450 еура, из МУП-у истичу да раније није навођено радно вријеме.
– Раније се није поступало на овај начин јер подручне јединице и филијале тадашње Управе прихода и царина по општинама у Црној Гори, приликом издавања увјерења о извршеним обавезама по основу пореза и доприноса за вријеме трајања дозволе за привремени боравак и рад, нијесу наводиле тачно радно вријеме на које је странац осигуран (углавном је у овим увјерењима констатовано да је током привременог боравка у Црној Гори странац платио порезе и доприносе), тако да службеници МУП-а нису ни могли знати приликом рјешавања захтјева за продужење дозволе на који је износ странац осигуран – објашњавају из МУП-а.
Чланом 82 став 3 Закона о странцима прописано је да се код продужавања дозволе за привремени боравак и рад ради запошљавања и сезонског запошљавања прилаже доказ о извршеним обавезама по основу пореза и доприноса за вријеме трајања дозволе за привремени боравак и рад. Ово се односи на све странце који се запошљавају у Црној Гори, па и на извршне директоре.
Како су додали, управо зато је крајем 2023. свим подручним јединицама и филијалама МУП-а достављена инструкција да се дозвола за привремени боравак и рад може продужити само уколико странац достави доказ из Управе прихода и царина о извршеним обавезама по основу пореза и доприноса за вријеме трајања дозволе за привремени боравак и рад на минималну зараду од 450 еура.
У агенцијама за рачуноводство тврде да МУП на овај начин незаконито присиљава странце да плате порезе и да стварају додатну несигурност код њих сталним мијењањем правила. Већина њих, а нарочито Руси, због тога одлази у Србију. У тој сусједној држави се до потврде о боравку за странце долази у свега три корака, а важи до три године, након чега може да се добије стални боравак, а након пет година могуће је аплицирати и за држављанство.
Нелегално замрзнута имовина
Замрзавање имовине странцима у Црној Гори представља тешко кршење међународног права и Устава Црне Горе, указао је подгорички адвокат Марко Ивановић.
– Ово што се сада ради руским држављанима у Црној Гори у догледној будућности може се десити и припадницима неке друге нације, или због нечијег политичког увјерења и слично, што је неприхватљиво – рекао је Ивановић за "Бизнис ЦГ".
Подсјетимо, Подгоричанин Предраг Зечевић, преко пуномоћника адвоката Марка Ивановића, предао је прошле године Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама из 2018. године.
Сличну иницијативу предала је и коалиција "За будућост Црне Горе". Занимљиво је да су правни ауторитети попут проф. др Благоте Митрића и Веселина Радуловића такође става да је у питању неуставан закон јер се имовина замрзава без одлуке суда.
Ивановић сматра да треба престати са праксом блокаде рачуна у банкама и блокадом имовине свим руским држављанима у Црној Гори само зато што су Руси.
Он је истакао да се у конкретном случају не ради о русофилији, већ о принципима.
Економски аналитичар Давор Докић каже да су нам странци у овом тренутку злата вриједни и да треба нешто да урадимо како бисмо им побољшали статус.
– Иако пратимо спољну политику Европске уније, направили смо неколико корака који нам веома штете. Један од њих свакако је замрзавање имовине руским држављанима, а такав закон се онда може, у будућности, примјењивати на све странце, зависно од политичке ситуације. Шаљемо веома лошу поруку странцима, да њихова имовина у неком тренутку може бити замрзнута, ако политика то диктира. То је сигурно обесхрабрило многе – каже Докић за "Дан".
.jpg)
