Непознати починиоци у Вирпазару ишарали су умрлицу сестре пароха барског протојереја Јована Пламенца, прецртавајући његово звање на списку ожалоћених. Тај чин није само напад на црквеног великодостојника, већ и на сам пијетет – простор који мора остати изван политичких и идеолошких обрачуна.
Смрт и жалост су свети тренуци који не трпе мржњу. Прецртавање црквеног звања на умрлици представља дехуманизацију – неко је умјесто ожалошћеног човјека видио „противника“ коме треба нанијети увреду. Ово није само недолично, већ и опасно јер показује колико је друштво изгубило осјећај границе, пише портал ИН4С, а фотографије скрнављења умрлице објавио је свештеник Пламенац на друштвеној мрежи фејсбук.
Црква, као један од важних актера у Црној Гори, често је мета напада, али ништа не оправдава овакво гажење најосновнијих моралних норми. Институције морају реаговати, а јавност јасно поручити да пијетет није простор за обрачун.
Ако и жалост постане мјесто мржње, то значи да смо као заједница заборавили да смо прије свега људи.
"Јуче сахраних сестру. Данас на жељезничкој станици у Вирпазару видим докле су и у мојој Црмници узнапредовали монтенегринско бешчашће, несојлук и надасве мржња, мржња налик усташкој која је узврхунила у Јасеновцу и над мноштом јама које су усташе учинили стратиштима Срба" - стоји у фејсбук објави протојереја Јована Пламенца.