Лазаревић: Непромишљено је подизати ПДВ на смјештај са седам на 15 посто

Надам се да држава неће повећати порез на додату вриједност (ПДВ) на услуге смјештаја са седам на 15 одсто, јер би такав скок био недовољно промишљен, оцијенила је у инетрвјуу за "Дан" Марија Лазаревић, експерт у области планирања и управљања туристичким дестинацијама.

"Привреда се полако опоравља од пандемије, сваке године све боље, али мислим да је увећање од осам одсто велик скок и да би стратешки било боље повећавати ПДВ постепено, сада на девет или 10 одсто, па кроз коју годину увећати још два или три одсто. Неопходно је пратити тржиште и токове. На тај начин би и цијене смјештаја имале реалнији и прихватљивији раст. Влада сваке државе, посебно наше, која је мала, показује јавности како се стратешки размишља и води држава. Зато Влада не би требало да подиже ПДВ за осам одсто одједном а да осуђује подизање цијена привредника "– сматра Лазаревић, први експерт за одрживи туризам из Црне Горе у URBACT програму Европске комисије.

Повећати ПДВ за осам одсто одједном није стратешки добар потез. Боље ићи мало-помало. Туризам је крхка дјелатност, истакла је Лазаревић

Колико ће извјесно повећање цијена смјештаја, а самим тиме и цијене боравка туриста у Црној Гори утицати на конкурентност наше државе као туристичке дестинације?

Нагли раст од осам одсто сигурно би повећао цијене смјештаја, али и тензије, како код издавалаца, тако и код гостију. Прије неколико дана прочитах да је доста хотела већ продало смјештајне капацитете за следећу сезону, што је одлично обављен посао. Међутим, повећати ПДВ за осам одсто одједном није стратешки добар потез. Боље ићи мало-помало. Туризам је крхка дјелатност, и јесте да највише зарађујемо и као држава и као запослени у туризму од туризма, али је крајње вријеме да се схвати да цијене смјештаја и боравка не зависе само од, рецимо, категорије хотела и апартмана, или од хране и лијепе плаже. Цијене смјештаја и боравка зависе од свеукупних карактеристика дестинације; повезаности, приступачности, чистоће, домаћинског угошћавања, квалитета хране и пића, безбједности, природног окружења и свега другог укљученог у боравак и свеукупно искуство. Ланац хотела од пет звјездица неће имати исте цијене у Подгорици и Будви, иако је сам смјештај врло сличан, ако не и исти. Зато су битне карактеристике дестинације. Те карактеристике и колико смо посвећени да заједнички радимо на побољшању сваког њиховог аспекта показаће колико смо конкурентни. Влада може да помогне у развоју и побољшању карактеристика и стања, али ми не живимо од Владе, већ од туризма, и зато се напредак, а самим тим и конкурентност, мора потенцирати, али не само кроз политичке кампање.

Нема баланса између квалитета и цијене

Подаци који се могу чути у јавности говоре да се туристи, домаћи и страни, највише жале на цијене услуга у Црној Гори. Да ли су цијене код нас превисоке за ниво услуге која се пружа гостима?

У већини случајева јесу. Чим се жале значи да немамо избалансирану релацију квалитет–цијена. Да имамо квалитетне услуге, не би се толико помињале високе цијене. Као што поменух у претходном одговору, до квалитетног кадра је иначе тешко доћи, а посебно у времену када он одлази у друге земље због бољих услова рада и зарада. С друге стране, важно је имати квалитетну понуду и имати јасно постављен систем који ће то да оцијени. Инспекције треба да прате када се повећавају цијене, морају бити упознате са разлозима повећања, јер овог љета су цијене подизане од стране сезонских угоститеља, а да инспекције нису реаговале. Овакав начин оставља трајно негативан утисак на туристе, који ту игру не желе да играју и изгубили смо их.

Како бисте оцијенили досадашњи ток љетње туристичке сезоне? Једни (Влада) се хвале већим приходима, други (угоститељи) кажу да је слабија од прошлогодишње. Шта су, по Вама, главне карактеристике, или главне добре и лоше стране овогодишње сезоне?

Наш туризам се мијења и само је питање времена када ћемо то уочити. Оно што је некада функционисало губи се, док су неке ствари које су биле неважне сада дошле до изражаја. Статистике говоре једно, док утисци привредника говоре друго. Ми, нажалост, имамо само једну институцију која се бави прикупљањем и обрадом података, за разлику од других медитеранских земаља, гдје постоји више институција, како јавног тако и приватног карактера, који прикупљају и обрађују податке. Увијек постоји нека разлика у тим резултатима. Не кажем да Монстат није довољан, али би било добро имати више извора. Нама је туризам важан толико да му се мора на свим нивоима посветити већа пажња. Што се угоститеља тиче, сада више него икад долази до изражаја квалитет услуге. Они који годинама имају исте, обучене раднике, за њих нема зиме, али је много више угоститеља који објекте отварају само љети и просто морају да запосле оне раднике који су у оптицају.

Ту је мана што доста радника, међу којима је и квалитетан кадар, одлази у Хрватску и друге земље ЕУ, гдје много раде, али им је исплативије. Били смо потпуно неспремни за климатске промјене, односно топлотне таласе, и иако су медији често апеловали на превентивно понашање у току најтоплијих сати у току дана, како на државном, тако и на локалном нивоу, нисмо адекватно реаговали, што је још једна лекција. Али, климатске промјене имају и добру страну, а то је да ће нам лијепо вријеме потрајати дуже и продужити сезону, што је добро за туризам. Велик изазов, како у градовима, тако и на периферијама, било је неадекватно одлагање и сакупљање отпада. Када свему томе додамо високе температуре које смо имали овога љета, можемо да извучемо још научених лекција.

Још једна лоша страна ове сезоне је све лошија ситуација у вези са проблемом који не рјешавамо годинама, а то је туристификација старих градова. Никаква контрола, никаква организација, а много неодговорног понашања. Проблем туристификације се мора хитно рјешавати јер нас окретање главе од проблема може скупо коштати, и то на дуже стазе.

Оканити се политике и ослушкивати туристе

Шта би Влада и локалне самоуправе требало да ураде како бисмо наредну сезону као дестинација дочекали у бољем амбијенту?

Оно што треба да ураде јесте да се окане политичких и партијских ривалстава и да се концентришу на ослушкивање грађана и туриста. Заједнички се окренути сарадњи, одрживом туризму, јер се свака злоупотреба простора и промоција "зеленог" врло лако може претворити у "сиво". А тај сценарио нико не жели. Што се локалних самоуправа тиче, мора се јасно знати шта је чији посао. Рецимо, у Будви је координационим тијелом за праћење сезоне управљано из Општине Будва умјесто из Туристичке организације општине Будва. Од 2022. године надлежност дестинацијског менаџмента је у рукама локалних туристичких организација. Општине управљају градовима – општинама, а туристичке организације управљају дестинацијом, па тако и сезоном. Све док немамо јасно постављене одговорности и надлежности не можемо ни очекивати бољи амбијент, зато је важно буђење и имати јасне приоритете, да се грешке не понављају, него да нешто научимо и побољшамо даљи ток и напредак туризма.