Митрић: Неуставно је задирање државе у имовину

Било какво задирање државе у имовинска права странца, с обзиром на чињеницу да су њихова права, па и имовинска, изједначена са правима црногорских држављана, било би контрапродуктивно и супротно Уставу, сматра бивши предсједник Уставног суда и професор Уставног права Благота Митрић.

Митрић је то казао за "Дан" поводом иницијатива за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама, којима се блокира имовина странаца.

Из Уставног суда за "Дан" су саопштили да се уставносудски предмет У-И бр. 19/22 и 20/22, формиран поводом оспоравања уставности чланова 18 и 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама, налази у раду, будући да на сједници одржаној 17. маја предлог судије извјестиоца није добио потребну већину.

– Наведена информација доступна је на веб-страници Уставног суда, у дијелу обавјештења. О одлучивању Уставног суда у наведеном предмету јавност ће бити благовремено обавијештена – одговорили су "Дану" из Уставног суда.

Рестрикције ка лицима којима су уведене санкције

Закон о рестриктивним мјерама је преузет из европске легислативе крајем 2018. године, а примјењује се према "означеним лицима", која се дефинишу као терористи, они којима је Савјет безбједности увео санкције или на основу списка АНБ-а. Означено лице је, сходно одредбама закона, физичко или правно лице, привредно друштво, предузетник, група или удружење које је означено као терориста, терористичка организација или финансијер терориста или терористичке организације, на основу резолуција Савјета безбједности Уједињених нација и резолуција које су из њих правно проистекле.

Десет дана касније требало је да се одржи нова сједница Уставног суда, али није било већине за усвајање дневног реда.

Митрић за "Дан" објашњава да постоји више правних основа када се имовина, како наших држављана, тако и странаца, може одузети, привремено или трајно, у случају када је стечена извршењем кривичног ђела.

– Код нас су, што је веома риједак случај, права странаца, не само имовинска, изједначена са правима домаћих држављана, што је ван правне памети, зато што већина држава, поготово кад је у питању непокретна имовина – непокретности у близу граница, оне које представљају културно-историјске споменике, које се налазе у туристичким центрима – прописује услове по којима странац може уживати одређена имовинска права. Ми смо то признали као опште право да бисмо привукли стране инвестиције – казао је он.

Зечевић: Крајње је вријеме да се Уставни суд изјасни о замрзавању имовине Русима

Митрић додаје да је код нас могуће да странци буду сто посто власници у телекомуникацијама, медијима, итд., односно свему ономе што има енормну вриједност и профит.

– Пошто је то тако ријешено – да странац има права једнака правима наших држављана, тзв. општа права странаца, по логици ствари, било какво задирање домаће државе у имовинска права странаца, било би контрапродуктивно, осим у случајевима када се ради о имовини стеченој извршењем кривичних ђела. Мислим да би принципијелно требало да важи да је тај закон који уводи рестрикцију у односу на статус странца у погледу уживања његових имовинских права противан Уставу – поручио је Митрић.

Иницијативе о којима Уставни суд тек треба да одлучи поднијете су 2022. године због замрзавања имовине страним држављанима. Један од подносилаца иницијативе је и Подгоричанин Предраг Зечевић. У његовој иницијативи, поднијетој 21. јула 2022. године, наводи се да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измијењене у складу са Протоколом број 11.