Откако је почетком јануара почео са радом Интегрисани систем управљања приходима (ИРМС), није регистрована ниједна нова фирма, нити је извршена иједна статусна промјена у привредним друштвима. Практично је блокиран поступак регистрације предузећа, као и промјене директора, оснивача, адресе и друге корпоративне измјене.
Истовремено, увјерења Пореске управе неопходна за учешће на тендерима, продужење радних дозвола или добијање извода из Централног регистра привредних субјеката (ЦРПС), која су се раније могла добити на шалтеру за неколико минута, сада се чекају од 10 до 15 дана. Један читалац се пожалио да од јануара чека потврду Пореске управе како би могао да преведе возило и региструје га.
Укратко, све што је до 2026. године могло да се заврши у Пореској управи и ЦРПС-у у релативно кратком року, од 1. јануара више није могуће. Увођење ИРМС-а коштало је државу 8,5 милиона евра.
Из Пореске управе, на чијем је челу директор Сава Лакетић, тврде да тренутни застој у процесу регистрације ни на који начин није повезан са новим системом, што, како наводе, потврђује и број примљених пореских пријава и обрађених захтјева.
"Изазови који се појављују у дијелу регистрације друштава нису техничке природе, већ су посљедица нормативних питања, прије свега неусклађености појединих одредби Закона о привредним друштвима са другим прописима који уређују поступке овјере и припреме документације прије саме регистрације. Та питања стварају одређени ниво правне несигурности у појединим процедурама, што је препознато и предмет је измјена законског оквира. Важно је нагласити да се кроз ИРМС континуирано подносе и обрађују захтјеви и документација, без разлике у техничком функционисању у односу на друге процесе у систему. У том смислу, не ради се о потреби за техничким прелазним рјешењем, које законом није ни предвиђено, већ о потреби усклађивања прописа како би сви сегменти овог процеса били у потпуности оперативни. Дакле, тренутни застој у процесу регистрације ни на који начин није повезан са новим системом Пореске управе, што потврђује и број примљених пореских пријава и обрађених захтјева", саопштили су из Пореске управе.
Према њиховим подацима, закључно са 17. фебруаром предате су 93.583 пореске пријаве, углавном ПДВ и ИОППД извјештаји, док је број електронски примљених, обрађених и уручених предмета 8.458. Наводе да се документација кроз ИРМС предаје и обрађује, уз сметње код одређеног броја обвезника, те да се брзина обраде континуирано повећава, па је у посљедње двије седмице дневно обрађивано између 600 и 800 предмета.
Због проблема у раду система, Пореска управа је у појединим случајевима почела да издаје папирне потврде.
"На захтјев пореских обвезника, у ситуацијама када нијесу били у могућности да приступе порталу или преузму документа из појединачних техничких или процедуралних разлога, издаване су папирне верзије не само извода, већ и увјерења и потврда. Овакав начин поступања представља привремену и изузетну мјеру усмјерену на обезбјеђивање континуитета пословања и правне сигурности за обвезнике, те ће се примјењивати и у наредном периоду у појединачним случајевима, до потпуног отклањања конкретних препрека и пуне оперативне примјене електронски потписаних докумената код свих учесника у поступку. На овај начин обезбјеђује се да порески обвезници могу несметано остваривати своја права и извршавати обавезе, уз задржавање пуног опредјељења за дигитални модел пословања као стандард", навели су из Пореске управе.
Закон о привредним друштвима усвојен је крајем јула прошле године. Закон, који има више од 600 чланова, усвојен је седам дана након упућивања у скупштинску процедуру, уз претходну сагласност Европске комисије.
Из адвокатске канцеларије "Аџић и Кнежевић" оцијенили су да је Црна Гора са почетком рада ИРМС-а, умјесто унапређења пословног амбијента, ушла у институционални и технички колапс пореског система.
"Од 30. децембра 2025. године, када је Пореска управа престала да прима захтјеве у папирној форми, до данас привреда је практично блокирана. Сајт ИРМС-а је недоступан, успорен или повремено ради свега сат или два, након чега поново престаје. Диo система који се односи на Централни регистар привредних субјеката, а који обухвата оснивање друштава и статусне корпоративне промјене, уопште није у функцији. Систем који је требало да унаприједи пословни амбијент исти тај амбијент је паралисао", навели су из ове адвокатске канцеларије.
Посебно истичу да није било предвиђено прелазно рјешење.
"У свим озбиљним административним реформама, нарочито у области дигитализације, стандард је паралелно функционисање старог и новог система у прелазном периоду. У Црној Гори десило се супротно: стари систем је угашен преко ноћи, док нови никада није у потпуности заживио. Ово није технички проблем, већ институционални пропуст са директним економским посљедицама. Страним инвеститорима је немогуће објаснити да држава која се декларативно бори за инвестиције у исто вријеме не може да региструје ниједно ново друштво", поручили су из канцеларије "Аџић и Кнежевић".
Из Пореске управе су саопштили да је за имплементацију софтверског рјешења био задужен конзорцијум ОWЛ, који чине компаније wedoIT, OSA и Lanaco.
"Укупна вриједност уговора, потписаног 2023. године, износи приближно 8,5 милиона евра, при чему се око половине односи на набавку лиценци (ORACLE и C@TS), док се преостали дио односи на развој и имплементацију система. Уговором је обухваћена и трогодишња подршка након успостављања система. До сада је реализовано плаћање у износу од око 35 одсто укупне уговорене вриједности", навели су из Пореске управе.
(ДАН)