Када изгубите нешто у Сутомору, само се надајте да ће то пронаћи Прика

У времену када се често стиче утисак да су поштење и људскост постали ријетке врлине, из Сутомора стиже прича која враћа вјеру у добре људе. Њен главни јунак је Драган Пешикан, свима овдје познатији као Прика, човјек који је својим поступцима посљедњих недјеља, али и деценијама уназад, показао да се карактер не мјери ријечима, већ дјелима.

Као радник обезбјеђења у маркету „Лаковић“, Прика се готово свакодневно сусреће са изгубљеним стварима. Док би многи то препустили случају или неком другом, он сваки пут уложи вријеме и труд да пронађе власника и врати оно што је изгубљено.

У посљедњих неколико седмица вратио је више новчаника, мобилних телефона и других вриједних предмета, а посебно је одјекнуо случај када је пронашао службену легитимацију припаднице Министарства унутрашњих послова Србије Д. Б, заједно са већим бројем платних картица.

Жена није ни знала гдје их је изгубила. Када је Прика пронашао документа, одмах је покушао да пронађе власницу. Позвао је полицију, испричао о чему се ради, али су му рекли да дође лично у полицијску станицу и поднесе пријаву. То му је, док је био у радној смјени, било практично неизводљиво.

Није одустао.

Позвао је неколико пријатеља и на крају се сјетио човјека који има контакте у Министарству унутрашњих послова Србије. Довољно је било да пошаље име, презиме и број службене легитимације. Само неколико минута касније успостављен је контакт са власницом.

Изненађењу и срећи није било краја.

Припадница МУП-а Србије убрзо је дошла по своја документа и картице, захваливши Прики на поштењу и труду. Иако није желио никакву награду, она је инсистирала да му донесе поклон као знак захвалности. Захвалност су, како сазнајемо, исказале и њене колеге из Министарства унутрашњих послова Србије.

За оне који га познају, овај поступак није никакво изненађење.

Сутоморани и данас препричавају догађај стар више од двадесет година, када је Драган Пешикан, заједно са својим пријатељем Милутином Ћеранићем – Ћером, показао исто оно поштење по којем је и данас препознатљив.

Током љетње сезоне, на зеленој пијаци у Сутомору, једна Рускиња је, купујући воће и поврће, испод Ћеранићеве тезге заборавила торбу. У њој се налазило чак 40.000 евра, као и лична документа.

Када су пронашли торбу, ниједног тренутка нису размишљали шта би могли добити. Размишљали су само како да пронађу власницу.

Упркос великој гужви која је тих дана владала Сутоморем, кренули су улицама тражећи жену која је у међувремену већ била очајна. Послије извјесног времена успјели су да је пронађу и врате јој торбу са свим новцем и документима.

Рускиња није могла да сакрије емоције. Од среће их је грлила, плакала и бескрајно им захваљивала. Касније се сазнало да је тог дана новац носила јер је у Сутомору куповала некретнину.

Ове приче показују да поштење није случајност, већ начин живота. За Драгана Пешикана - Прику, није важно колико нешто вриједи, већ коме припада. Управо зато сваки пронађени новчаник, телефон или документ за њега имају само један пут – назад до свог власника.

У времену када се негативне вијести брже шире од добрих, прича о човјеку из Сутомора подсјећа да и даље постоје људи којима су образ, ријеч и поштење највеће богатство. Због таквих људи заједница постаје боље мјесто за живот, а повјерење међу људима добија своју праву вриједност.