Прекинути дискриминацију расељених – црногорско држављанство одмах и без условљавања!

Савез удружења расељених и избјеглих у Црној Гори захтијева, без одлагања, додјелу црногорског држављанства свим лицима прогнаним са Косова и Метохије, из Босне и Херцеговине и Хрватске – и то без наметања понижавајућег условљавања да се одрекну држављанства земаља поријекла.

Из кровне расељеничко- избјегличке асоцијације подсјећају да је преко три деценије прошло од прогона људи из Хрватске и Босне и Херцеговине и двије по деценије од прогона Срба, Црногораца и Рома са Косова и Метохије, а држава Црна Гора, тврде,  и даље - умјесто да их заштити и омогући овој популацији живот достојан човјека, оставља их у правном глибу и третира као грађане трећег реда. Тиме се, веле, продубљује њихова маргинализација и легализује посљедица етничког чишћења.

"Режим Мила Ђукановића сноси директну одговорност за вишедеценијску институционалну дискриминацију ових људи. Расељени и избјегли били су изложени административном насиљу, без шансе за интеграцију, запослење, пуну здравствену и социјалну заштиту. Та политика је била не само нехумана него и отворено непријатељска.

Жалосно је што данас, иако Ђукановић више није на власти, његова политика дискриминације и даље живи. Расељени и избјегли ни данас нису интегрисани у црногорско друштво, не по својој вољи, већ зато што им систем и даље намјерно ускраћује услове за равноправно учешће у друштвеном животу" - наводи се у саопштењу Савеза удружења расељених и избјеглих у ЦГ.

Како се истиче даље, ова популација и даље има статус странаца са сталним или привременим боравком, што подразумијева ограничен приступ основним људским и грађанским правима.

"Политичка воља за рјешавање овог питања никада није постојала, јер бивши режим није желио да се суочи са истином – да ови људи припадају Црној Гори и по поријеклу и по судбини. У Црној Гори иначе живи око 11.000 особа протјераних из бивших југословенаких република и са Космета.

Подсјећамо да је држава у случају избјеглица из Враке донијела лек специјалис којим им је омогућено држављанство без одрицања од албанског" - наводе из Савеза уз питање -  зашто се исти принцип не примијени и на расељене са Космета, из БиХ и Хрватске?

"Ово није само питање правде, већ и моралне обавезе. Расељени и избјегли желе само једно – да живе достојанствено, без дискриминације и административних баријера, у друштву у које су дошли тражећи спас.

Ако ови људи нису заслужили држављанство – онда га нико није заслужио" - закључују из Савеза.