Бројни акционари Луке Бар и Плантажа посљедњих дана понудили су на продају акције тих компанија по цијени од један евро, што је значајно виша цијена од оне по којој су се те хартије до недавно трговале, казао је за Портал РТЦГ извршни директор брокерке куће “ВИП брокер” Иван Шћепановић. Он је прецизирао да се у систему за трговање Монтенегроберзе на страни понуде налази 13,7 одсто акција Луке Бар и 3,7 одсто акција Плантажа и додао да је тај број сваки дан све већи.
Шћепановић је то казао сумирајући дешавања на црногорском тржишту капитала у посљедњих девет мјесеци ове године.
Он је истакао да је у том периоду забиљежен раст промета али и скоро упола мањи број трансакција него у истом периоду прошле године те да у том периоду није дошло до боље ликвидности тржишта. Указује да би томе не само креирањем регулативе већ и активним учешћем могла значајно да допринесе држава. Посљедњих дана, како је казао, најактуелније су акције компанија Лука Бар и 13. јул Плантаже. Објашњава да је расту цијена акција тих емитената допринијела и најава државе о активнијем учешћу на тржишту капитала кроз издвајање средстава у буџету за куповину акција појединих компанија које су као пословни системи од значаја за државу.
Какви су резултати остварени на тржишту капитала за првих девет мјесеци ове годионе?
Шћепановић: Закључно са трећим кварталом, на Монтенегроберзи је остварен промет од скоро 50 милиона еура, што је за нешто више од 15 милиона више него за исти период прошле године. Међутим, број трансакција је за 42 одсто мањи, па чак и уз присутан раст индекса, нажалост не можемо рећи да се ликвидност на тржишту поправила.
Које хартије су забиљежиле значајније помаке и објаснити зашто?
Шћепановић: Значајан пад у цијени су оствариле компаније Институт “Симо Милошевић”, Порт оф Адриа, ЗИФ Еурофонд, Солана “Бајо Секулић”, што је посљедица проблема у пословању тих емитената. Са друге стране, највећи раст су оствариле жељезничке компаније које су заиста имале малу почетну вриједност, па је свака позитивна промјена њихове цијене нужно значајна. Слично објашњење можемо наћи и у примјеру акција Плантажа “13. јул”, које су новом процјеном имовине могуће атрактивније, иако још увијек услови и резултати пословања овог емитента нијесу такви да уливају апослутно повјерење инвеститорима. Висок раст цијена акција је забиљежен и код лучких оператера, односно компанија Лука Котор и Лука Бар, које су у својим билансима забиљежиле озбиљне финанијске помаке.
Цијене акција Луке Бар и Плантажа посљедњих дана биљеже значајнији раст. Зашто?
Шћепановић:Расту цијена акција емитената Лука Бар и Плантаже засигурно је допринијела и најава државе о активнијем учешћу на тржишту капитала кроз издвајање средстава у буџету за куповину акција појединих компанија које су као пословни системи од значаја за државу. Овакав потез је у кратком року утицао на раст повјерења, уз очекивање да ће се најављено државно дјеловање и конкретизовати, па је један дио малих акционара већ кроз систем за трговање понудио на продају своје акције у емитентима који су помињани у јавним наступима приликом образлагања Закона о буџету и планова за нека од њих.
Ту прије свега мислим на акције Луке Бар, компаније чије будуће пословање представници државе отворено виде спојено са њеним некадашњим дијелом који данас функционише као Порт оф Адриа. Слично је и са акцијама Плантажа, које су као и акције Луке Бар, њихови тренутни власници, у лику малих акционара, организовано понудили не само држави, већ свим потенцијалним инвеститорима, што свакако представља одређени сигнал и очекивање које је могло да утиче на цијене ових акција.
Колико су тачно акција Луке Бар и Плантажа понудили мали акционари на берзи по цијени од један еуро. Да ли и други заинтересовани акционари могу понудити своје акције?
Шћепановић: У систему за трговање се у овом тренутку, на страни понуде налази 13,7 одсто акција Луке Бар, и 3,7 одсто акција Плантажа, при чему се тај број очигледно увећава из дана у дан, пошто није ријеч о неколико акционара, већ о неколико стотина који су већ дали издали продајне налоге као знак да своје акције нуде на продају. Како ови емитенти имају на хиљаде акционара, не искључујем могућност да се број понуђених акција додатно увећа. Ипак, треба имати у виду да сви акционари самостално доносе одлуке о својој имовини, па ће они који се одлуче да понуде акције по некој цијени, то као и до сада моћи да ураде преко својих брокера, а да ли ће их продати по њима жељеној цијени, то зависи од тржишних прилика, укључујући потражњу за поменутим или било којим другим хартијама.
Какво је интересовање инвеститора? Да ли онима који у овим кризним временима чувају новац код куће или у банкама можете савјетовати да уложе у акције?
Шћепановић: Евидентно је да је растући ниво депозита у банкама указује да новца има, и то вишеструко више од оног који се врти на домаћој берзи. Међутим интересовање за берзу је увијек присутно, али је питање његовог обима и карактера. Исто тако могућности за зараду увијек постоје, као што постоје и ризици који прате улагање на берзи или било које друго улагање. Да ли ће се неко одлучити да узме учешће на берзи, на који начин и кроз које финанијске инструменте, зависи првенствено од његових инвестиционих афинитета и циљева које жели да оствари, тако да је не само незахвално већ и немогуће дати савјет који би био једнак за све.
Каква су Ваша очекивања када говоримо о тржишту капитала у наредном периоду?
Шћепановић: Црногорско тржиште капитала фукционише било оно у фокусу шире јавности или не. Тако ће бити и даље, али да би испунило своју сврху у потпуности потребно је да дође до одређених промјена, првенствено у структури тржишта и инструмената које оно нуди. Тако нешто захтијева веће ангажовање свих учесника на тржишту, али и државе која би не само кроз креирање регулативе већ и кроз активно учешће могла да значајно допринесе развоју тржишта.
Када то кажем мислим на емисију инструмената на домаћем тржишту, чиме би се могли остварити позитивни ефекти и за државу и за грађане као инвеститоре, али тиме би се дао и примјер другим лицима. Чак и претходно поменуту одлуку о активнијем учешћу државе на тржишту, кроз потенцијалну куповину акција цијеним као позитивну, јер се тим активностима генерише додатно интересовање за тржиште, па се надам да овај државни ангажман на домаћем тржишту капитала неће представљати изоловани случај.
Држава планира да се између осталог задужи код домаћих банака. Да ли сматрате да и тржиште капитала може помоћи?
Шћепановић: Мислим да је тржиште капитала могло да помогне, али колико видим одлука је да се иде на задужење кроз издавање записа и аранжмане са кредитним институцијама, па је питање начина реализације задужења за ову годину беспредметно постављати. Ипак надам се да то не значи да у наредним годинама држава неће потражити средства за финанирање својих потреба емисијом финанијских инструмената на Монтенегроберзи, јер би уз прикупљање средстава за буџет, то био не само начин да се побољша ликвидност домаћег тржишта хартија од вриједности, већ и да се великом броју грађана пружи могућност да инвестира у државне обвезнице и на тај начин оствари принос, што је у овом тренутку за већину грађана тешко изводљиво, не толико због чињенице да се највећи дио емисија државних хартија односи на оне извршене на страним тржиштима, колико због високог цензуса потребног за инвестирање у њих.
