Руска имовина у Црној Гори чека одлуку Уставног суда
Да ствар буде по Црну Гору још гора, одлука о замрзавању имовине руских држављана је донијета без мишљења суда, и управо због ове чињенице, стручњаци из области права су упозорили ову државу да се може наћи у проблему, а није искључено ни да ће морати да плати одштету.
.....
Сједињене Америчке Државе и Европа мјесецима покушавају да спроведу у дјело намјеру да се обнова Украјине спроведе замрзнутом имовином руских држављана. Међутим, како пише Њујорк тајмс, то се показало много тежим него што су могли и претпоставити. Конкретно велики број правних стручњака каже да је то директно кршење међународног права.
“То се показало много тежим него што се на први поглед могло замислити, и чини се све мање вјероватним. Стручњаци упозоравају да би то вјероватно представљало кршење међународног права и потенцијално представљало опасан преседан за земље да узму имовину других”, наводе ауторке текста објављеног у престижном часопису.
Експерти кажу да потпуна заплијена руске државне имовине носи значајне правне и финансијске ризике.
“Према међународном праву, имовина би могла бити заплијењена гласањем у Савјету безбједности Уједињених нација, одлуком Међународног суда правде или послератним споразумом. Ниједна од тих опција не изгледа веома вјероватно. Русија, чланица Савјета безбједности, ставила би вето на свако гласање тамо. Ниједан договор се не може постићи док рат још траје. И ниједан случај није покренут пред судом, а да јесте, међународно право се противи конфискацији имовине Руске Централне банке, што би представљало повреду њеног суверенитета, кажу правни стручњаци”, објашњавају ауторке у тексту.
Наводе и примјер да је међународни суд правде пресудио прије више од десет година да су италијански судови прекршили суверенитет модерне Њемачке налажуц́и репарације везане за принудни рад из нацистичке ере.
“Да би се избјегли ризици за једну једину јурисдикцију, то мора да буде добро осмишљен, координисан и оркестриран потез између западних нација“, рекао је Даглас А. Редикер, виши сарадник у Институту Брукингс са сједиштем у Вашингтону.
“А то је тешко добити. Главно питање је то што би средства Централне банке требало да буду света. Ријеч је о државном суверенитету", нагласио је он.
То пише у анализи овог познатог медија. Све се то на неки начин тиче и Црне Горе.
Црна Гора замрзнула имовину, чека се одлука Уставног суда
На другој страни, међу државама које су се придружиле замрзавању руске имовине нашла се и Црна Гора. Да ствар буде по Црну Гору још гора, одлука је донијета без мишљења суда.
Управо због ове чињенице, стручњаци из области права су упозорили Црну Гору да се може наћи у проблему, а није искључено ни да ће морати да плати одштету.
Руске компаније и појединци, којима је замрзнута имовина, очекују да ће им бити надокнађена штета због замрзавања имовине у САД, ЕУ, али и неким земљама које нису чланице ЕУ као што је Црна Гора.
Црна Гора је почетком јуна прошле године на пречац замрзла имовину више десетина руских држављана уз образложење да се на тај Влада усаглашава са вањском и безбједносном политиком Европске уније. Међутим, да ли је Црна Гора погријешила са том исхитреном одлуком јер је претходно дозволила Русима да инвестирају у нашу државу, а онда им замрзнула имовину, ускоро ће бити познато јер је пред Уставним судом иницијатива за оцјену уставности ове одлуке.
Просто речено неко је купио у Црној Гори имовину, покренуо бизнис, инвестирао велики новац, а заузврат добио немогућност да настави да се бави послом, који нема додирних тачака са ратом у Украјини.
Уставни суд ускоро оцјењује ову одлуку
Уставни суд је одблокиран и управо пред овом институцијом се налази Иницијатива за оцјену уставности члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама. Подносиоци иницијативе сматрају да одлука Владе није у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измјењене у складу са Протоколом број 11.
У Иницијативи се истиче да су, спорним члановима, флагрантно прекршене одредбе чл. 24 И чл. 25 (као и члана 58) Устава Црне Горе. Члан 24 Устава Црне Горе гласи “Зајемчена људска права и слободе могу се ограничити само законом, у обиму који допушта Устав у мјери која је неопходна да би се у отвореном и слободном демократском друштву задовољила сврха због које је ограничење дозвољено. Ограничења се не смију уводити у друге сврхе осим оних ради којих су прописана.”
Језичким тумачењем спорне одредбе члана 18 Закона о међународним рестриктивним мјерама недвосмислено се долази до закључка да је истом укинуто и ограничено право својине, односно право располагања имовином и новчаним средствима преко обима и мјере коју допушта Устав, као и преко сврхе ради које је Уставом дозвољено евентуално ограничење права својине (у јавном интересу уз исплату правичне накнаде).
Уколико Уставни суд оцијени да одредбе нису у складу са Уставом Црна Гора улази у велики проблем јер ће сви којима је замрзнута имовина тражити право на надокнаду.
(ДАН)
