Шушић тврди да су последице већ настале и сигуран је да ће сви они који су били погођени овим мјерама имати, прије или касније, право на одштету, али и да је то мањи дио проблема, јер већа опасност лежи у "пуштању духа из боце"
...
Информације из Европске уније које говоре да државе чланице озбиљно размишљају да искористе замрзнута средства Русије, да их употријебе као помоћ Украјини, могу се ускоро тицати и нас јер Црна Гора слиједи спољну политику ЕУ, и редовно прати увођење санкција Москви. Према подацима Европске комисије, више од 269 милијарди еура (288,85 милијарди долара) руске имовине је имобилисано у земљама Г7, ЕУ и Аустралији, од чега је 200 милијарди еура у ЕУ, углавном у Белгији.
Међу земљама које су увеле санкције али и замрзнуле имовину руским држављанима је и Црна Гора због чега су поднијете двије иницијативе пред Уставним судом који се о томе још није изјашњавао.
Адвокат и шеф Клуба одборника коалиције За будућност Црне Горе у подгоричком парламенту Митар Шушић каже да је Уставни суд морао да буде ревноснији, јер постоје двије иницијативе којима је тражена оцјена уставности поводом одлуке Владе о замрзавању имовине руским држављанима.
"Нажалост, Уставни суд и у овом случају, као и у низу других ситуација у којима би својом благовременом одлуком требало да спријечи настајање негативних последица и неповратне повреде људских права и основних слобода, поступа намјерно неблаговремено. Тај суд очигледно и по овом питању свјесно бира да неки сопствени, пројектовани политички прагматизам стави изнад интереса правичности и заштите Устава. У свим актуелним питањима, наш Уставни суд по правилу ћути и пушта очигледно неуставне акте да производе правне последице" – каже Шушић у изјави за "Дан".
Говорећи о одлуци ранијих Влада да држављанима Руске Федерације, да једнострано и арбитрарно задире у основна људска права, овај адвокат каже да је сваком јасно да се таквим актима не компромитује само правни систем Црне Горе већ се директно поткопавају темељи цјелокупне западне цивилизације, којој наводно тежимо.
"Низ међународних конвенција, како оних из оквира УН, тако и оних на нивоу Европе, право на приватну својину третира као фундаментално. Забрана дискриминације и ограничење права само у складу са законом су такође нека од темељних права тзв. цивилизованог свијета. Те принципе прокламује и Устав Црне Горе. Устав експлицитно забрањује ограничење људских права по основу националне припадности, а у овом случају видимо да је основни критеријум држављанство – да је неко руски држављанин. Такође, забрањено је да се због политичког убјеђења било коме уводи ограничење људских права, а видимо да је у овим одлукама разлог за блокирање имовине ако неко "подржава владу" Руске Федерације или је близак са актерима власти у тој држави, што је заправо политички став "– истиче Шушић.